ПОПОВИЋ ИЗ МОСКВЕ: СРПСКИ И РУСКИ НАРОД НАЈВЕЋЕ ЖРТВЕ НАЦИСТИЧКЕ АГРЕСИЈЕ, НЕЋЕМО ДОЗВОЛИТИ РЕВИЗИЈУ ИСТОРИЈЕ

„Наши западни савезници у Другом светском рату данас воде пропагандни рат са циљем да потру непобитну истину – да су руски и српски народ највеће жртве нацистичке агресије у Другом светском рату, али и народи победници“, истакао је министар у Влади Републике Србије и председник Међувладиног комитета за сарадњу са Русијом Ненад Поповић.

Учествујући у онлајн конференцији „Између рата сећања и ревизионизма: Ко и зашто данас релативизује Дан победе?“, Поповић је истакао да се због данашњих геополитичких интереса појединих сила прекрајају историјске чињенице и релативизују жртве које су положене у борби за сламање нацизма у Европи.

„То говори о поразној стварности да тренутни геополитички интереси, у овом случају интереси НАТО држава, могу безочно да прелазе преко милиона невино убијених Срба и Руса, преко разорених градова, села и привреде, преко концентрационих логора“, рекао је Поповић, који је уједно и председник Фондације Бесмртни пук у Србији.

Он је истакао да се у овом тренутку води пропагандни рат против Русије са циљем да се фалсификује улога Црвене армије у ослобађању Источне Европе од нацизма.

„У том пропагандном рату велича се националистичка идеологија народа Источне Европе из периода нацистичке окупације. Западним НАТО силама данас не смета неспорна чињеница да су те националистичке идеологије и њихове вође, попут Степана Бандере у Украјини, служиле нацистима и директно учествовале у вршењу најмонструознијих злочина“, рекао је Поповић.

Он је истакао да овај пропагандни рат има за циљ да обликује умове нових генерација у Европи, како би се у будућности створила атмосфера за неку нову агресију на Русију.

Поповић је истакао да је српски народ, као и руски, преживео, посебно деведесетих година, а преживљава и данас, континуирану и систематичну сатанизацију.

„Упорно и агресивно је стварана слика о Србима као народу агресору да би се оправдало разбијање Југославије и цепање српског националног бића у више новостворених држава под контролом НАТО пакта“, објаснио је Поповић.

Он је истакао да су брисана сећања на злочине околних народа и њихову оданост нацистичком окупатору, јер су ти национализми – усташки, муслимански, албански и монтенегрински – били основа за стварање нових држава као НАТО протектората на Балкану.

„Србија није део НАТО пакта, нити ће икада бити. Зато нас та пропаганда ревизије историје и ширења лажи о улози руског и српског народа у Другом светском рату не дотичу“, рекао је Поповић.

Он је навео да „борбу за истину о Другом светском рату дугујемо свим великим жртвама наших народа, великом херојству и страдању наших предака“.

„Није могуће сачувати слободу и независност, без сећања на ослободиоце и њихову жртву за нашу слободу. Само подсећањем на цену данашњег живота у слободи, ми можемо надахнути нове генерације наших народа да буду спремне да ту слободу по сваку цену чувају и бране“, рекао је Поповић.

Он је истакао да борба против ревизије историје никада није била потребнија него сада, али и упозорио да ће та борба бити тешка и дуготрајна.

„Али сигуран сам да ћемо и у тој борби победити, јер ми смо православци, и знамо да на крају истина и правда увек тријумфују“, закључио је Поповић.

Конференцију „Између рата сећања и ревизионизма: Ко и зашто данас релативизује Дан победе?“, организаовао је данас, поводом обележавања 9. маја, Дана победе, Центар за руске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду. На конференцији су учествовали проф. др Јелена Гускова са Института за славистику Руске академије наука, Јевгениј Баранов, директор „Руског дома“ у Београду, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије, др Зоран Миливојевић, амбасадор у пензији, доц. др Жељко Будимир, професор Факултета политичких наука у Бањој Луци и Душан Пророковић, директор Центра за евроазијске студије Института за међународну политику и привреду у Београду.

Модератор конференције био је Синиша Атлагић, професор Факултета политичких наука и директор Центра за руске студије.


Оставите одговор

Ваша е-пошта неће бити објављена.Обавезна поља су означена *