На Видовдан пре више од шест векова српски народ, у највећем искушењу своје дотадашње историје, донео је заветну одлуку да жели да живи слободан и независан у свој држави, са својом традицијом, обичајима и уређењем.
Таква одлука подразумевала је јасну свест да српска слобода има своју цену и највишу вредност не само за Лазареву генерацију, већ за сваку генерацију нашег народа.
Срби не могу да замисле своје постојање без независне државе и своје Српске православне цркве, без права да сами бирају своје власти, уређују државу по мери својих потреба и одлучују о националним интересима и националној судбини.
Не постоји генерација у нашем народу која није дубоко разумела и осетила смисао Лазареве одлуке, без обзира на све покушаје интернационалистичких и народном духу страних учења, као и појединаца који су покушали да ове видовданске духовне темеље нашег народа исмеју, искриве или истисну из народне свести, проглашавајући их заблудама и празним митовима који у модерно доба немају вредност.
Да није било видовданске светлости слободе не би било ни Карађорђа ни Милоша, ни независности на Берлинском Конгресу, ни Кајмакчалана, ни Цера, Колубаре и Солуна, ни Кошара и новојунака са Косова.
Светлост Видовданског завета данас нам даје снагу да чувамо у овим тешким околностима и притисцима којима смо изложени нашу државну независност и слободу, мудро и стрпљиво јачајући отаџбину и чувајући сваки метар наше територије, а посебно Косово.
Обновљена и јака Србија у њеним уставним границама, укорењена у свом наслеђу и вери и повезана са светом својим знањем, напретком и развојем, мисија је ове генерације Срба.
Када бисмо се одрекли Видовданског пута слободе и избора наших предака, који су својим одлукама и делима ударили темеље наше нације, ми не бисмо више били Срби.
Ко то на Видовдан не види, тај ништа не види.