Мило Ђукановић, исфрустриран поразом на изборима, поново напада Србију и Српску православну цркву.

Одбачен од својих ментора који су годинама толерисали његову аутократску власт и криминал, сада покушава да новим нападима на Србију додатно подели црногорско друштво и да покуша да сачува оно мало присталица које подржавају свог пораженог вођу.

Ширећи лажи о наводном великосрпском национализму и претњама по Црну Гору које долазе из Београда и Српске православне цркве, овај конвертит који је због уцене, власти и новца престао да буде Србин, Мило Ђукановић, покушава да овим безумним порукама грчевито тражи нове господаре да га заштите.

Врхунац бешчашћа овог човека је његова изјава у којој оптужује Српску православну цркву да је спонзор злочина и геноцида, што нико никада није учинио током свих сукоба деведесетих година.

Овај мали, поражени и уплашени човек, остаће упамћен у историји само по томе да је владао три деценије, променио националност и веру, издао све и сваког кога је могао, и ударио на највеће светиње свога народа у намери да их отме, прода и оскрнави.

Оваквим отровним изјавама Ђукановић не може да науди Србији и Српској православној цркви, нити може да промени ток историје Црне Горе, коју су усмерили храбри грађани бранећи своје светиње, покојни Митрополит Амфилохије и нова влада и парламентарна већина.

Србија води политику сарадње и мира у региону, штитећи чврсто своје државне интересе и права Срба где год живели.

То никада нико неће моћи да јој ускрати, нити би на то пристали њен председник и њена Влада.

На тим новим и здравим основама, а не на мржњи и безумљу губитника Мила Ђукановића, градиће се и нови, верујемо бољи и здравији односи Србије и Црне Горе, јер то траже наши грађани, јер то налажу узајамни интереси, и јер је то завет наше дуге, братске и славне заједничке историје, заједничких предака, светиња и светитеља.