Изјава Јована Палалића, генералног секретара Српске народне партије и народног посланика у Народној скупштини Републике Србије и председник парламентарне групе пријатељства Србије и Италије
У историји модерне Србије 15. фебруар је посебан дан.
Кроз велике догађаје који су се почетком деветнаестог века управо збили тог датума садржан је сав идентитет модерне Српске нације.
Велика револуција и устанак из 1804. године против вишевековне турске окупације имали су за циљ остварење националне слободе и независне државе, али и стварање услова да будемо прва земља после Француске која је укинула феудализам.
У већ слободној Србији, три деценије касније, 15. фебруара 1835. Године, донели смо један од најлибералнијих и најдемократскијих устава тог времена у Европи, како бисмо неповратно утврдили правац развоја Србије као независне, модерне, европске правне државе слободних грађана и тржишне привреде.
Због тога је овај датум кроз две велике битке – једне оружане и друге правне чврсто обликовао највећу вредност Српског народа – слободу.
Србин не може да замисли своје постојање без слободне и независне државе, нити без личне слободе и себе као непоновљиве и достојанствене личности.
Због тога су Срби водили толике ратове против разних агресора да би сачували своју независну државу ,али су имали много и унутрашњих револуција, кад год би неки владар или власт покушали да укину право на слободан и достојанствен живот грађана.
Такође, ови велики догађаји на исти датум само су потврдили историјску политичку, вредносну и културну оријентисаност нације ка припадништву Европи и европском хришћанском цивилизацијском кругу.
Јер, слобода и слободан човек су најважније вредности свих Европљана, наш заједнички идентитет формиран хришћанством кроз векове.
Током дугог периода турске окупације и након стицања слободе, наши највећи национални умови школовали су се у Европи како би Србију у погодном часу вратили на историјски европски пут, на којем се налазила од почетка свог настанка у раном средњем веку, и чији је европски и хришћански идентитет потврђиван и кроз велике битке за Европу, попут оне косовске из 1389. године.
И у данашњем времену Србија остаје привржена тим великим идеалима 15. фебруара.
У сложеним условима регионалне и европске политике желимо да одржимо суверено право да сами водимо своју политику, руководећи се искључиво националним интересима.
Остварујемо сарадњу са свим партнерима и на Западу и на Истоку да би овај простор државне слободе био сачуван, а грађани у економски развијеној модерној држави могли бити истински слободни.
На Западу нам замерају што имамо добре политичке и економске односе са Русијом и Кином, а на Истоку што смо превише Европљани и тежимо чланству у Европској Унији.
Ми поштујемо све наше партнере и поштујемо њихов став, али једино што је нама меродавно за политику коју водимо су слободна и независна Србија, задовољни и слободни српски грађани и безбедност Срба на Балкану.
Често нам говоре да нисмо увек рационални, и да се виде парадокси у нашем систему вредности. Многи не умеју да разумеју толике жртве и толика страдања кроз векове, и по њима претеран утицај историје на живот не само нације, већ и породице па и појединаца.
Све то што се некада не може појмити код наших пријатеља ни на Западу ни на Истоку је схватање слободе као завештања свих генерација Срба, а жртва поднета за слободу остаје обавеза и пример за оне генерације које тек долазе.
Слобода се код Срба чува делањем у животу, као примером, јер се има јака свест да ће се пример следити.
Због тога су све националне генерације повезане, и због тога историја, као наука о узорима у борби за слободу има тако важну улогу у народу.
И збога тога 15. фебруар као дан прославе слободне државе и слободних грађана није само обично подсећање на догађаје у историји, већ истински водич кроз живот садашњих генерација Срба, са трајним националном заветом да слобода нема никакву цену.
