Изјава Јована Палалића, генералног секретара Српске народне партије, народног посланика у Народној скупштини Републике Србије и председника парламентарне групе пријатељства Србије и Италије

Рат на истоку Европе још једном је потврдио колико је позиција Србије сложена.

Нагло измењене прилике на континенту и већ извесна дугорочна перспектива затегнутих односа и напетости намећу нам промишљања како да као нација кроз ове теснаце судара геополитичких титана пронађемо пут за наш државни брод.

Географски положај, окружење, економски интереси и двовековни развој државе после устанака и ослобођења од турске окупације природно су нас усмеравали ка Европи.

Са том истом Европом смо имали различита искуства, као што и у њој самој постоје различитости.

Иако функционише јединствено, те различитости, историјске, политичке и економске испољавале су се и на наша два најважнија питања око којих се годинама воде преговари -питање Косова и питање чланства у Европској Унији.

Функционишући једиствено, свако може уочити да постоје особености држава на северу  Европе у односу на земље југа или истока.

Данашња Европска Унија је настала повезивањем народа германског и латинског културног и језичког наслеђа.

Њима се касније придружила Европа претежно словенских народа са истока и централног дела континента после слома комунистичког блока.

Један део тих земаља се сада групише око Вишеградске четворке, са којом Србија гради одличне односе.

Други део је повезанији са Немачком.

После Брегзита, англосаксонска Европа се опет повукла у своју “сјајну изолацију “.

Некако годинама фокусирани на Немачку и земље око ње на северу и западу континента због њихове економске и политичке снаге и интензивне економске повезаности, али и покушаја да се ублаже њихови доста ригидни ставови у вези наших најважнијих државних питања, до сада нисмо у потпуности реализовали све потенцијале сарадње у односима са земљама које припадају оном што се често зове  Europa Latina или Медитеранска Европа.

Француска, Италија и Шпанија спадају међу четири највеће и најважније земље Европе. Са Португалом чине преко 40 процената становништва Европске Уније. Овој групи треба придодати  Грчку и Кипар са око 11 милиона становника као земаља јужне, Медитетанске Европе, које поред заједничке географске припадности Медитерану и повезаности кроз историју, деле са остале четири земље исте изазове економске и мигрантске кризе унутар ЕУ .

Услед историјског наслеђа колонијализма и доминације језика, утицај латинских европских  земаља се простире далеко ван нашег континента, пре свега на франкофонску Африку и Јужну Америку, као просторе новог економског раста и политичког значаја.

Католичка Црква и Ватикан, као важни не само верски већ и политички фактори, и у свету и у нашем региону, у латинским земљама Медитерана имају много већи утицај него у другим деловима Европе.

А са Ватиканом су нам односи посебно важни.

Иако су неке од тих држава  признале Косово, због чега  се са њима споримо, са те стране није вршен снажнији притисак на нас по питању брзине преговора са Приштином или наметања крајњих решења, као што је то био случај са неким другим државама у ЕУ.

По питању европских интеграција, ту смо имали најмање препрека и отворену подршку.

Медитеранске земље имале су више разумевања за нашу сарадњу и одржавање добрих односа са Русијом и Кином.

Са Италијом и Француском имамо споразуме о стратешкој сарадњи.

Чланица смо групе франкофонских земаља.

Италија је годинама један од наших најважнијих економских партнера и искрен подржавалац наших европских интеграција.

О пријатељским, политичким и економским односима са Грчком не треба трошити речи.

Након посете председника Француске Србији 2019. Године, француска привреда све више увиђа потенцијал нашег тржишта после деценија одсуства са Балкана, и поново гледа на Србију као на свог првог савезника у компликованом региону.

Треба приметити да је у само пар дана током протеклог месеца председник Србије имао посету грчког премијера,телефонски разговор са председником Француске и реализовао важну посету Шпанији.

Новим споразумима са Шпанијом отварају нове перспективе снажније економске сарадње него што је била у ранијем периоду.

То је важна порука о јачању поверења са овим земљама у кризним ситуацијама, и снажан импулс ка даљем развоју односа.

Сведоци смо интензивнијег повезивања  и учвршћивања међусобних односа медитеранских држава.

И природно, као друга снага Европе, то повезивање је иницирала Француска.

У марту прошле године одржала је самит са Шпанијом и закључила споразум о двојном држављанству, а онда је у новембру закључила велики и важан споразум из Квиринала са Италијом, којим је предвиђена тешња сарадња и координација политика унутар ЕУ.

Француска је такође чврсто подржала Грчку у мигрантској кризи, и била веома активна у њеном спору са Турском.

 И свакако, примећујући ове процесе, Србија мора тражити свој простор за веће разумевање у Европској Унији, снажећи сарадњу са земљама европског Медитерана.

У мери у којој се ове државе све више повезују међу собом и јачају партнерства, како би своје заједничке позиције и заједничку визију Европе браниле унутар институција ЕУ, у тој мери бисмо и ми, посебно у светлу садашњих трагичних догађања на истоку континента, морали ставити међу важне приоритете нашу продубљену сарадњу са њима.

У времену пред нама потребно је још активније, детаљније и упорније предочити им наш специфичан положај војно неутралне државе којој су незаконито покушали одузети део територије.

Положај Србије као економски најјаче државе региона, која се брзо развија усвајајући нове технологије.

Државе која има низ уговора о слободној трговини, и преговара о новим таквим уговорима на важним светским тржиштима.

Одлазак Велике Британије из ЕУ, одлазак моћне и утицајне Ангеле Меркел са власти  у првој земљи ЕУ и долазак леве коалиције на власт и рат на вратима Европе дају овим медитеранским земљама нову тежину у Европској Унији.

Ово ново доба, које је драматично и до краја обликовао рат на истоку нашег континента, сагледавајући све претходно речено, указује да у Медитеранској  Европи у много већој мери него у другим државама унутар ЕУ постоји разумевање за нашу позицију, и да је ту већа подударност интереса и потенцијал економске сарадње, као неопходним условима за успешнију реализацију наших стратешких интереса на овом важном месту светске политике.

Пут је дужи него копном, али можда је бржи.