Интервју др Ненада Поповића, министра у Влади Републике Србије и председника Српске народне партије
1. Већ неко време заговарате градњу нуклеарне електране у Србији. Имате ли истомишљенике у Влади? Шта о томе мисли министарка енергетике?
Енергетска криза која потреса Европу показала је да морамо да тражимо нове изворе енергије који су стабилни, поуздани и са предвидивом ценом. Не можемо више да се ослоњамо само на угаљ, прво, због глобалних препорука о декарбонизацији, а потом и због тога што угаљ није ресурс којим располажемо у неограниченим количинама. Логично је да Влада разматра могућност изградње нуклеарне електране. Очекујем да у будућности поведемо разговоре о томе са потенцијалним партнерима који могу да обезбеде најбољу цену и технологије за Србију.
2. Председник Вучић је у Сочију прошлог месеца разговарао на ту тему са председником Путином. Да ли све ово значи да се у државном врху озбиљније разматра питање укидања мораторијума из 1989. године?
Наш државни и национални интерес је да Србија настави да се развија. Енергија је покретач економског развоја. Према оценама стручњака, потражња за електричном енергијом порашће 50 одсто у следећих 15 година. Посебно у земљама које се динамично развијају као што је Србија. Ако желимо да имамо економски раст, али и независност и сувереност у политичком одлучивању, морамо да имамо стабилне изворе енергије. Нуклеарна електрана може да буде један од тих извора. А први корак ка томе би свакако морало да буде укидање мораторијума на изградњу нуклеарних елекрана.
3. Је ли ово, политички гледано, добра тема пред изборе? Постоје ли нека истраживања о томе како грађани Србије реагују на могућност да у својој земљи имају нуклеарку? Утисак је да страх који се родио после Чернобиља није много спласнуо ни три и по деценије касније, а вероватно је обновљен после Фукушиме.
Тако важно питање као што је обезбеђивање енергетске стабилности државе не треба да буде дневнополитичка тема. То је национални пројекат око којег као држава и народ треба да постигнемо најшири могући консензус. Мораторијум који је уведен 1989. није био резултат страха јавности, већ манипулација која је извршена споља како би био ослабљен наш научни потенцијал у области нуклеарних технологија. Није ми познато да су Америка, Француска или Немачка, државе са највећим бројем нуклеарних електрана, тада донеле било какав мораторијум. Али ми је зато врло добро познато како су наши најбољи стручњаци тада били приморани да оду из Србије на запад, јер се у Србији угасио нуклеарни центар у Винчи, а катедре на факултетима из нуклеарних наука почеле су да нестају. То је била кампања растурања нуклеарне заједнице у Србији и многи су се надали да се никада од тога нећемо опоравити. И Чернобил и Фукушима била су важна искуства за светску нуклеарну заједницу. Данашње генерације нуклеарних реактора не остављају никакву могућност да се понове такви сценарији, јер је минимизиран утицај људске грешке.
4. Да ли је изградња истраживачког Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације заправо „заобилажење“ поменутог мораторијума, којим руска корпорација „Росатом“, позната по градњи нуклеарки широм света, заузима стартну позицију на нашем тржишту?
Србија и Росатом направиће заједничку компанију и заједно ће, потпуно равноправно, инвестирати у изградњу тог центра. То је први пут да Росатом пристаје да са неким ради у иностранству по овом моделу. Тај гест је доказ највишег степена међусобног поверења, али и најбољих билатералних односа Србије и Русије. Русија је поново показала да јој је стало да Србија буде суверена, слободна и независна од спољних утицаја. Као што је Русија братски поступила када нам је дала, јединима у Европи, знање и технологије да производимо руску вакцину, тако нам и сада помаже да обновимо свој суверенитет у развоју нуклеарних капацитета у чему смо некада били међу лидерима у Европи.
5. Како се наш Институт „Винча“ уклапа у пројекат изградње овог Центра? Да ли су тим пројектом, на било који начин, угрожени интереси „Винче“?
Напротив. Интерес државе је да се Винча развија. Винча има сјајне научнике и људе и она је важан партнер Росатома у овом послу. Овај центар подићи ће наше капацитете у пољопривреди, индустрији, иновацијама, али највише у медицини, јер ће се у њему производити различити радиофармацеутици за дијагностику и третман оноколошких пацијената. Србија ће постати држава која производи фармацеутике и извози их у земље окружења и Европу уместо да их увози као што је данас случај.
6. Када ће бити позната локација Центра за нуклеарне технологије? Које локације се уопште разматрају?
Разматра се неколико локација. Одлука о томе биће донета у следећа три месеца. То мора да буде локација која је добро инфраструктурно повезана са градовима у којима се налазе клинички центри, болнице, универзитети, али и аеродром и друге тачке које су важне у ланцу транспорта радиофармацеутика.
7. С којим још адутима излазите на предстојеће изборе? Јесте ли разговарали са лидером СНС-а о поновном заједничком наступу?
Наша политика је увек била слободна и независна Србија, која сарађује са светом јачајући своју економију кроз инвестиције, модерне технологије и иновације. Србија која чува традиционалне вредности, своју веру и Цркву, природну породицу, своје природне ресурсе и енергетску безбедност. За Српску народну партију Косово је заувек неотуђиви део Србије, Република Српска вечна творевина српске борбе за слободу, а Срби у Црној Гори конститутиван и равноправан народ који је створио црногорску државу. Ми смо за војно неутралну државу која никада неће бити део НАТО пакта, која развија и учвршћује своје партнерство и пријатељство са Русијом и гради партнерске економске односе са Европом. Ми смо као конзервативна партија доследно заступали своју политику као део Владе и већине у Скупштини Србије. Верујем да делимо највећи део ових програмских тачака са партнерима из СНС, са којима смо у коалицији од 2016. године. Уверен сам да ће политика очувања независне и слободне Србије, јачања њене економије и бољег живота грађана, као и заштита Косова и Срба у региону, бити основа наших разговора о наставку сарадње пред предстојеће важне изборе за будућност Србије.