Уочи нашег великог православног празника, Божића, сведоци смо да се читав Српски народ, ма где он живео, поново буди и диже глас у одбрану сопственог духовног наслеђа и националног достојанства.
Ово национално буђење, директно је подстакнуто новим прогоном, којем је изложена наша Црква и наши сународници у Црној Гори.
Колико је снажна свест о националном јединству српског народа и заједничкој националној судбини најбоље сведоче призори подршке прогоњеној браћи на трговима и улицама у Београду, Новом Саду, Косовској Митровици, Бањалуци, Требињу, Куманову и широм саме Црне Горе.
Отпор антисрпском, диктаторском и криминално-мафијашком режиму Мила Ђукановића, који већ годинама жели да уништи српски народ и српску Цркву у Црној Гори, пробудио је националну свест, годинама успављивану илузијама о европској срећи и потискивану сталним наметањем осећаја кривице.
Једини захтеви који су са запада испоручивани нашем народу и српској држави свих ових година, били су да заборавимо и одрекнемо се свога Косова, да заборавимо јунаштво и жртву Јанка Вукотића и црногорске браће на Мојковцу, да затварамо очи пред страдањима у Братунцу и Кравици, да ћутимо пред дивљањем помахниталог новоусташтва у Хрватској, које слави прогон нашег народа у Олуји.
Божић, као дан највећег и најславнијег рађања у људској историји, после којег више ништа у историји није могло да буде исто, ове године сведочи на свим просторима где живимо – да ни у Српском народу више ништа неће бити исто.
Та нова вера и снага коју српска младост показује у мирним протестима за одбрану светиња и нашег наслеђа, ослобођена лажних снова и неспремна да више ћути, неће допустити никоме овде да Косово изузме из поретка утврђеног нашим Уставом и Резолуцијом 1244, да нашу државу уведе у НАТО пакт и завади нас са Русијом, јединим искреним савезником и пријатељем Србије.
Овај народ више неће дати да му ћутке хапсе браћу, скрнаве и отимају светиње у српској Спарти, да му прете укидањем Републике Српске, да га асимилују у Хрватској и Македонији.
Овај Свети Божић је почетак велике обнове нације, и сада је важно да мудрошћу, стрпљењем, упорним радом и на основу свих, често и негативних искустава и грешака из прошлости, економски ојачамо Србију и њене државне институције.
Да штитимо наш уставни и демократски поредак, модернизујући нашу земљу и повезујући је са светом.
Да чувамо своју слободу и независност, градећи јединство и унутрашњи мир, уз истинско повезивање свих Срба, и очување и умножавање онога што су нам наши преци оставили у залог.
Зато данас, за нас Србе, за Божић, после нашег старог и светог поздрава „Христос се роди“, нема важније поруке за будућност и опстанак српског народа, од оне коју данас у овом народном отпору тиранији Мила Ђукановића виђамо по свим српским градовима и земљама, а та порука гласи: “Не дамо светиње!”
