Обраћајући се на седници Одбора за спољне послове Народне скупштине Републике Српске, народни посланик Српске народне партије Јован Палалић указао је на грубо и континуирано кршење људских права Срба у Црној Гори и затражио да се поведе шира активност поготово у Европској унији која је толико пута понављала успехе Црне Горе када је у питању владавина права и људска права.

Палалићево обраћање преносимо у целини:

Господине министре, наравно захваљујем Вам се што сте дошли данас да поднесете овај извештај, како сте обећали, то је било после 3 месеца. Ја ћу се укратко фокусирати на три тачке из онога што сте Ви навели на почетку као правци државне политике.

Што се тиче одбране територијалног суверенитета и интегритета око Косова нема потребе додати више осим тога наравно, сви смо овде сагласни да треба у потпуности подржати ову државну политику која се до сада водила по питању повлачења признања. Ви сте у једном моменту говорили о одсуству равноправних захтева када је у питању повлачење признања и када је у питању захтев да се не настави више кампања да би Косово било признато од што већег броја држава.

Мислим да се ми сада суочавамо са новим притисцима по том питању и мој утисак је да таква врста захтева, која се односи на укидање такси, да би се наставили преговори и покушавање повлачења паралелизма са овим захтевом да се прекине са кампањом, или са нашим активностима за повлачењем признања јасно дефинише оквир како се види будуће решење питања Косова.

Нема ту никакве дилеме, они га виде као независну државу и то желе од нас да учине и мислим да треба држава и Влада и министарство да у потпуности истраје да та врста паралелизма између захтева не буде никад, никад прихваћена. И без обзира колико то може да успори одређене активности по питању преговора, мора да се спречи таква врста вођења преговора, која би довела до тога да Косово добије простор да шири своја признања.

Што се тиче Црне Горе, ја ћу ту да кажем неколико ствари. Ја сам неколико пута говорио на Одбору спољних послова у Црној Гори. Први пут 2016. године и указао сам да је на делу један антисрпски режим, ја сам га тако назвао и поновићу овде, коме је једини и искључиви циљ да у потпуности политички елиминише српско становништво и његов политички утицај на простору Црне Горе, како би се створила једна потпуно нова и вештачка нација. 

Ово што овде сада желим да кажем јесте да у Србији већ доста тешко слушати приче да је Црна Гора шампион европских интеграција, шампион људских права, да нико није више напредовао од Црне Горе у региону, док у исто време имамо флагрантно кршење основних људских права.

Ја предлажем и апелујем да се управо на овој тачки кршења основних људских права поведе једна шира активност, поготову у Европској Унији која је толико пута понављала успехе Црне Горе када је у питању владавина права и људска права.

У некој комуникацији коју сам ја имао са пријатељима у неким европским државама постоји одсуство интересовања, али када се ствари пластично објасне да је тамо на делу један аутократски комунистички режим који жели да створи сопствену цркву, тако што ће отети имовину признате и поштоване српске Православне цркве, ствари постају крајње јасне.

Свима постаје јасно да је на делу кршење људских права, да је на делу угрожавање једног народа и та реакција из Црне Горе, да ми њих дестабилизујемо можемо да кажемо да је у неку руку хистерична, неоправдана, али нас никако не спречава да, када говоримо о мешању у унутрашње послове, да јасно сагледамо и другу нашу уставну обавезу, а то је заштита Срба у региону.

Ми тиме што бранимо Србе у региону промовишемо нашу позицију и у Европи, ни на који начин не дестабилизујемо унутрашње прилике у Црној Гори, нити их угрожавамо. То је наше уставно право  ми имамо могућности и имамо обавезу на сваком месту говоримо да је на делу аутократски режим, који на све могуће начине покушава да политички елиминише један народ.

И то ће најбоље да схвате, колико год било тешко, колико год била његова пропаганда режима у Црној Гори, утицајно у претходном периоду, ако се буде систематично и упорно радило, доћиће и до медија и до одговорних представника у Европској Унији. И мислим да је то један наредни корак поред свих ових реакција које су биле правовремене у наредном периоду и наше колеге које су у Савету Европе и Министарству спољних послова и сви ми који можемо да говоримо о томе шта је по среди и покушај једног режима, комунистичког у суштини да створи соспствену цркву.

Што се тиче европских интеграција, кратко ћу само о томе рећи, то је једна прича о којој би се овде могло доста полемисати. Више пута се говорило о покретним метама и ви сте употребљавали тај израз, али има једна ствар која се десила пре неки дан, а која је у овом тренутку прошла незапажео, али није пре неколико месеци прошла незапажено, реаговао је и председник републике на то, а то је изјава представника Европске Уније о догађањима у Рачку.

Ми смо пре неки дан имали изјаву, где се Србија оптужује да наводно због реаговања високих представника крши некакве европске вредности, потирући некакву њихову истину коју је, узгред буди речено, тај Вилијам Вокер, један, нећу да употребим грубу реч, али човек који је један од највећих непријатеља српског народа управо тих дана добио награду у Приштини од Рамуша Харадинаја.

Та иста ствар не би била сиптоматична да се није десила летос када је у питању Сребреница. Моје питање – да ли постоје нека ненаписана поглавља која ми не видимо у овом тренутку а која ће бити услов Србије за приступање Европској Унији? Конкретно у овом случају да ли ће Србија бити у ситуацији да се самооптужи за све оно што се догађало у ратовима 90-их година, да тиме буде једини кривац на основу лажне истине и лажних чињеница које су они креирали, да би Србија била и бомбардована и сатанизована у међународној јавности.

Зато што сви ти представници Европске Уније упорно понављају да се то тиче европских вредности. Да ли су европске вредности истина, или су конструкције да би се један народ сатанизовао? Значи, просто вас молим да о том питању, ако имате информацију да ли до вас допиру те врсте информација када су у питању догађаји у којима су, искључиво на основу фабрикованих чињеница оптуживани Срби у претходном периоду.