Поповић за Новости: Мере против кризе добре и правовремене, чувамо сваки метар Косова

Интервју Ненада Поповића, министра за иновације и технолошки развој и председника Српске народне партије

1. Да ли сматрате да је влада на прави начин одговорила на кризу изазвану епидемијом вируса корона?

Апсолутно. Када се погледају сви показатељи који се тичу здравства, од броја преминулих до броја оболелих, опремљеност здравствених установа и становништва неопходном опремом за борбу против пандемијe, нема сумње да је Србија, њен председник Републике и Влада, на ову кризу која је изненадила и погодила цео свет, реаговала много боље него велики број много развијенијих земаља. Посебну захвалност дугујемо нашим здравственим радницима, лекарима и медицинским сестрама, истинским херојима ове битке, за које не постоје речи захвалности за њихову пожртвованост и храброст.

2. Део опозиције сматра да је власт под плаштом борбе против епидемије суспендовала људска права…

По тој логици практично да нема државе у ЕУ која није „ограничила“ неко право. Дежурни критизери морају да схвате да мере које су предузете нису хир државног врха и епидемиолога, него је то нужан одговор на пошаст која је односила и односи животе од Вухана до Њујорка. Животи људи су најпречи.

3. Велики број предузећа суочава се са озбиљним потешкоћама у пословању. Да ли ће мере Владе Србије за подршку привреди бити довољне да та предузећа преживе?

Прве мере које је донела Влада Србије су одличне. Урадили смо оно што су у овом тренутку урадиле најразвијеније европске државе, донели смо мере које су усмерене на очување ликвидности и радних места. У следећем кораку, а о томе већ разговарамо унутар Владе, донећемо мере за секторску подршку привреди које ће бити усмерене на испуњење специфичних потреба сваког сектора. Већ смо дискутовали о томе да се посебна подршка пружи сектору иновација и ИТ у којем је Србија један од европских лидера са огромним потенцијалом раста.  

4. Медицинска криза у Европи прети да се претвори у политички кризу ЕУ. Солидарност међу државама је доведена у питање, говори се о подели на богати север и сиромашнији југ ЕУ. Како Србија треба да се постави у тој ситуацији?

Несумњиво је да присуствујемо великом преиспитивању унутар ЕУ о њеном даљем функционисању. Очигледно је да ће се формирати два концепта даљег функционисања ЕУ, један чији ће промотер бити Француска, и други који ће предводити Немачка. Србија мора да води рачуна искључиво о својим интересима и да развија сарадњу са свима у Европи, не улазећи у њихове унутрашње полемике. На пример, наши најважнији трговински партнери у ЕУ су Италија и Немачка, и без обзира што они данас у ЕУ не мисле исто, сарадња и добри односи са те две земље нама су подједнако важни.

5. Углед Русије и Кине у Европи расте због начина на који су реаговали током ширења епидемије и помоћи коју су упутили другим земљама. Да ли то ствара простор за јачање политичког утицаја Русије и Кине у ЕУ и шта то значи за Србију?

Србији су због њеног несметаног економског развоја, технолошког напретка и неопходних реформи потребни дугорочни мир и стабилност у њеном окружењу. А то је свакако Европа. Ми смо годинама стрпљиво градили и наша партнерства на истоку, са Русијом и Кином, као и са западним земљама, водећи првенствено рачуна о нашим националним и економским интересима. То је била мудра политика која нам отвара простор да након ове кризе наставимо да градимо најбоље економске односе са свим нашим партнерима. Погледајте сада колико је било важно то што, поред свих притисака, нисмо увели санкције Русији, нашем најважнијем политичком савезнику и пријатељу. Извоз у Русију је огромна шанса за нашу привреду, а посебно пољопривреду. Такве олакшице за извоз у Русију какве има Србија нема нико у Европи и свету и ми то треба максимално да искористимо.

6. Косово је оптерећено својим проблемима са владом у оставци Аљбина Куртија, али све су гласнији најаве да ће се у овој години, под притиском САД, захтевати од Београда да коначно „нормализује“ односе са Приштином. Да ли Србија има снаге да се одупре тим притисцима?

Србија са овом Владом никада није водила политику, нити доносила одлуке под притиском. Свакако ћемо саслушати мишљења која долазе од свих актера укључених у овај преговарачки процес, али ћемо одлуке доносити судећи искључиво мерилима наших државних и националних интереса. Косово је наше најважније државно питање и по Уставу Србије и по Резолуцији 1244 СБ УН оно је неотуђиви део територије Србије, покрајина у њеном саставу, сваки њен метар. У тим оквирима је једино и могуће тражити било какво решење овог питања.


Оставите одговор

Ваша е-пошта неће бити објављена.Обавезна поља су означена *