Започеле промене у наставном процесу

17. маја 2019.

by / 0 Comments / 15 View / 17. маја 2019.

 Многобројне, често врло оправдане критике упућене Министарству просвете, науке и технолошког развоја, најчешће су усмерене ка наставном процесу, који је, а то су доказала емпиријска истраживања, ученицима пре свега – досадан! Заиста је логично питање које се намеће: како унапредити наставу током које би се ученици данас осећали боље, пријатније, мотивисаније? Ово питање сигурно мучи највећи број светских образовних система, и свакако није лако наћи одговор на њега.

Разлози због којих је настава у нашим школама ученицима досадна су вишеструки. Ми ћемо се задржати само на некима.

Прво, незаустављив технолошки развој уз свакодневну употребу савремених информационо-комуникационих технологија (ИКТ) потпуно је неусаглашен са традиционалном методиком наставе, која, када је највећи број наставника изучавао на својим факултетима, није познавала готово никаква дигитална помагала. Ни данашња настава методике на педагошким факултетима не бави се значајније унапређењем компетенција наставника у примени ИКТ-а. У нашој земљи нису обављена значајнија истраживања која би указала на најсврсисходнију употребу ИКТ-а у настави, па се она своди на импровизацију и ентузијазам, углавном млађих наставника. Министарство просвете се до сада није у довољној мери бавило овим изузетно важним сегментом наставе.

Основни елементи традиционалне наставе засновани су на централној улози наставника у васпитно-образовном процесу, фронталном облику рада, на изостајању индивидуализације и диференцијације без којих савремена настава не може и не сме да постоји.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја у последње две године, рекли бисмо, ипак предузима веома значајне кораке како би неке од наведених, евидентних мањкавости ,,успаваног“ система донекле модернизовало и унапредило.

Од прошле године започела је реализација обука наставника првог разреда гимназије и петог разреда основне школе за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења. У наредном периоду циљна група су наставници предметне наставе који ће у школској 2019/2020. години остваривати наставу према новим програмима наставе и учења у основним и средњим школама. Ове обуке су веома занимљиве и, рекли бисмо, заиста корисне, јер потпуно мењају устаљене принципе и начин рада. Оне су усмерене ка пројектној настави која, у најкраћем, значајно мотивише сваког ученика, јача међупредметне компетенције, тимски рад, евалуацију и самоевалуацију и наставника и ученика. Оно што је за овакву наставу веома важно је да се ученици подстичу да заједно са наставником креирају наставни процес и одређују своју улогу у њему. Такав приступ значајно елиминише највећег непријатеља наставног процеса – досаду!

У Министарству су закључили и да наставници не поседују дигиталне компетенције у довољној мери, па су наставници информатике укључени у Пројекат  чији јециљ подизање дигиталних компетенција наставника информатике који предају у 6. и 7. разреду основне школе и 1. разреду гимназије, као и њихово оспособљавање за примену пограмског језика Python у настави.

Оно што је став Одбора за просвету СНП-а је да је Министарство предузело заиста позитивне и важне кораке у осавремењивању наставног процеса. Наш предлог је да се надлежни у Министарству позабаве постојећим моделима наставе које су  још у прошлом веку поставили руски педагози, а који је некада започет, а онда изненада прекинут у нашој земљи.

У савременом приступу наставном процесу и унапређењу квалитета наставе веома су значајне концепције које су поставили руски теоретичари: Л. С. Виготски, Д. Б. Елкоњин, В. В. Давидов, Л. В. Занков и В. Ф. Шаталов. Они су разрадили модел тзв. развијајуће наставе, у којој је ученик дефинисан као самостални субјекат који ступа у интеракцију са образовном средином. Он постаје субјект сазнајне активности“. Не усваја готова знања већ их сам стиче и открива. Руски теоретичари, такође, увиђају да је …информатичка технологија моћно средство помоћу којег се те одлике (по којима се она разликује од репродуктивне наставе) далеко лакше и успешније остварују, под условом да школа функционише у информатизованом окружењу (добра информатичка основа)“.

У, за нашу наставну праксу, новом појму у конципирању наставног процеса – развијајућој настави, главни циљ је развој личносних потенцијала ученика, али таква настава не одбацује у потпуности све елементе традиционалне наставе.

Руски аутори сматрају да … ниједна нова образовна технологија не почиње од нуле него се наслања на претходну, с тим што је, ипак, у значајној мери иновира и унапређује.“

Под развијајућом наставом руски педагози подразумевају активно-делатносну концепцију васпитно-образовног процеса, којом се знатно смањује или замењује недовољно делотворна репродуктивна предавачка концепција наставе. Ова настава се темељи на фомирању критичког мишљења током којег ученици овладавају мисаоним операцијама помоћу којих усвајају и користе знања.“. Суштина ове наставе је у томе да се садржаји, методе и облици њене организације заснивају на законитостима развоја ученика.

 У овако конципираној настави неминовно долази и до промене улоге наставника.. Он у развијајућој настави више није централна фигура васпитно-образовног процеса, већ добија подстицајно-инструктивну, организаторску, саветодавну и васпитну улогу. Али, не и улогу споредног посматрача наставног процеса, како би можда неко могао да закључи. Наставник је тај који, у сарадњи са ученицима, ипак управља целокупним процесом и таква његова улога ће бити потребна у сваком наредном, колико год реформисаном образовном систему. Овакве промене у раду захтевају студиозну припрему и обуку наставника, тако да се очекује да свака држава која започиње реформе у васпитно-образовном систему, прво уложи велики напор (и средства) како би обучио и припремио наставнике за другачији приступ и однос према настави и ученицима. Наставникова интеракција са ученицима требало би да обухвати све етапе наставног процеса: дефинисање циљева, планирање, организацију и евалуацију остварених резултата, што у нашем систему тренутно тек започиње да живи као модел облика сарадње.

Да ли су у нашем Министарству просвете, науке и технолошког развоја, свесно или не, почели да примењују принципе које су промовисали руски педагози заиста не знамо. Али, и ако нису, евидентно је да се наш васпитно-образовни процес полако усмерава управо према поменутој концепцији, што јесте за сваку похвалу.

                                                            Председник Одбора за просвету СНП-а

                                                                         др Станиша Бањанин