Три деценије примене Конвенције о правима деце

21. октобра 2019.

by / 0 Comments / 19 View / 21. октобра 2019.

Koнвенција о правима деце усвојена је новембра 1989. године на Генералној скупштини УН, а наша земља је већ следеће године 1990. године, ратификовала наведену Конвенцију о правима деце и определила се за пуну примену свих дефинисаних дечијих права у овом веома важном међународном документу.

Тридесет година касније поставља се питање колико смо као друштво и заједница одмакли у суштинској примени дечијих права и начела која су у Конвенцији дефинисана?

Србија је у склопу реформи друштва  увела као механизам за имплементацију људских и дечијих права службу Заштитника грађана као независно и самостално тело које штити наведена права контролишући рад органа власти. И на другим нивоима власти, Покрајинама и градовима  успостављена  је служба Заштитника грађана, а ових дана је у припреми кроз активност Министарства рада запошљавања борачких и социјалних питања посебан закон који омогућава формирање тзв.“дечијег омбудсмана“.

Реализовани су и реализују се бројни пројекти који у свом фокусу имају бригу о дечијој добробити и пуном остваривању дечијих права и таквих друштвенних услова који стимулишу правилан раст и развој деце Доносе се Националне стратегије, Акциони планови који додатно обавезују органе власти и институције да свакодневно раде на остваривању дечијих права у области здравља, образовања, безбедности и сл.

Дакле неупитна је одлучност и посвећеност свих државних органа и институција у примени начела дечијих права и уопште концепта људских права у којима нема места за дискриминацију, неравноправност, искљученост  и насиље.

Па ипак, сведоци смо тешкоћа са којом се суочавају деца и млади (и њихове породице), који болују од тешких и ретких болести, деца и млади изложени вршњачком насиљу, деца и младе особе са инвалидитетом, деца и млади изложени оскудици и сиромаштву. Млади масовно одлазе из земље са осећајем да на неком другом месту треба да потраже друштвено економске услове за своје каријере и живот?!

Из Извештаја о остваривању права детета 2013. године, који су припремили управо млади окупљени у неколико организација из Београда, Ниша и Ужица бележимо као илустрацију, неколико упечатљивих закључака везаних за њихов осећај безбедности животног окружења:

Више од половине деце и младих се не осећа безбедно у школи.

Више од 2/3 деце и младих не доживљава безбедним места на које излазе.

Надамо се да се у међувремену смањио проценат деце и младих у вези осећаја безбедности животног окружења, али  ми указујемо на значај њихове партиципације у друштвеним процесима.

Веома је важно да се млади питају о квалитету примене дечијих права, да су укључени и да они учествују у креирању мера и активности које ће доприносити превазилажењу њиховог доживљаја стварности којом су окружени. Посебно је важно како се они осећају, шта они мисле, а њихови ставови и закључци треба да буду основа на којој се заснивају и друштвене мере и активности.