Руски кнез Владимир државник и светитељ

29. јула 2016.

by / 0 Comments / 97 View / 29. јула 2016.

Блог председника Ненада Поповића

Руски народ и сви православни хришћани данас славе велики празник Светог равноапостолног кнеза Владимира, крститеља православне Русије.  Народна многобожачка вера руског народа није била систематизована и институционална религија као што су у то време били Јудаизам, Ислам и Хришћанство. Свако племе, регион, па и насеље славило је неко друго божанство више него остала, и држало се својих засебних обичаја и традиције. Јединства у старој народној вери није било. Кнез Владимир као озбиљан државник је покушао да реформише народну паганску веру да би му била у служби јачања државе и да би лакше ујединио сва руска племена. Међутим, реформа није успела. Превише је било различитости у многобоштву да би се оно могло систематизовати.

Стога је Владимир решио по угледу на остале народе тога доба да Русе уведе у једну од тадашњих монотеистичких религија. Разлог је, наравно, пре свега био државнички. Монотеистичке религије су много лакше уједињавале цео народ и давале држави потребан ослонац. По предању Владимир је одбацио Ислам због забране алкохола и свињетине. Не стога што Руси не могу без алкохола, како то данас иронично тумаче поједини русофоби, већ из веома практичних разлога. Наиме, Руси су у току ратовања традиционално пили алкохол и јели свињетину. Слично се може видети и код Срба, на пример за време устанка Карађорђа, да сем оружја, алкохол и сланина представљају веома важан део традиције ратовања. Јеврејску веру је такође одбацио из практичних разлога, сем Хазара и Јевреја у расејању нико је други није упражњавао, а то је значило да је мало народа с којима на верској основи може правити савез. Хришћанство западног латинског типа, као Словену му није било привлачно, јер су западни Словени практично били подјармљени немачким интересима преко западне цркве. Стога као најприхватљивије му је остало византијско-грчко Хришћанство, које ван граница Византије није имало ни толике претензије ни такву снагу да се наметне као окупаторска религија. Тако је 988. године свети кнез Владимир примио православље.

Владимир, у крштењу назван Василије, по свом крштењу убрзо је наредио крштење целе Кијевске Русије. Отпора у кијевској области крштењу Руса скоро да није било. Ипак отпора је било, нарочито у северним крајевима државе. Но као искусан државник Владимир је врло брзо превео сав руски народ у православље. Ово крштење Русије даје идентитет руском народу који траје до данас и који руску државу издиже из расула паганске неслоге у једну моћну империју какава ће потом бити стотинама година.

Мада су јасни државнички разлози за крштење Русије, мало је познато да је Владимир већ у својој породици имао хришћане. Његова бака кнегиња Олга је била Хришћанка те иако је Владимир био паганин немогуће је да она на њега није имала никакав утицај. По крштењу Владимир мења свој живот не само формално већ и суштински. Његова брига за руски народ постаје јача и израженија. Државу учвршћује и проширује, а као хришћанин постаје модел моралног и побожног живота. Помаже сиротињу, гради храмове, и постаје веома милосрдан тако остаје у народном сећању као „Црвено сунашце“ – најбољи владар Русије. Његово милосрђе иде дотле да на крају укида смртну казну за најгоре преступнике, због чега је чак реаговала и православна црква захтевајући од њега да врати смртну казну да се не би број злочинаца увећао и дошло до хаоса у држави.

Темељи руског православног идентитета, које је поставио свети Владимир су звезда водиља и савременим Русима, правда и човечност пре свега. То је оно што разликује Русију међу глобалним светским силама данас и што привлачи друге народе ка њој као магнет. Као што је и свети Владимир привлачио својом светом личношћу Русе окупивши их у једну државу.

Православним хришћанима, а пре свега браћи Русима честитам празник светог Владимира великог кнеза кијевског и све Русије!

Ненад Поповић, председник СНП

Преузето са званичне фејсбук странице др Ненад Поповић