Поповић за Терминал: Највећи индустријски парк ниче у Београду

21. јуна 2018.

by / 0 Comments / 76 View / 21. јуна 2018.

Рекли сте у једном интервјуу да ће 2018. година бити година искушења за Србију, али и да држава има снажне савезнике у великим силама. Пола године је прошло, како Вам се чини “борба” са искушењима у првих пет месеци и на која искушења сте првенствено мислили?

Упркос бројним притисцима, Србија води суверену политику одбране својих националних и државних интереса и то је најбољи одговор на искушења са којима смо суочени и пред којима се и даље налазимо. Дакле, ми смо војно неутрална држава која жели да одржава најбоље могуће односе са ЕУ, САД и наравно да развија свеобухватно партнерство са Руском федерацијом, Кином и свим добронамерним државама. То је најбољи начин да заштитимо државне и националне интересе и да се одбранимо од покушаја да нам отму Косово. Управо ће политичка борба за опстанак јужне српске покрајине бити и највеће искушење за ову генерацију политичара, али и прилика да доследном политиком сачувамо територијални интегритет земље. Није тајна да поједине западне земље желе да се Србија одрекне дела своје територије, али није тајна и да Србија има снажну подршку својих пријатеља у одбрани Косова, пре свега мислим на сталне чланице Савета безбедности УН Русију и Куну. Искушења следе, али Србија ће, уверен сам у то, истрајати у политици одбране својих интереса.

Која земља нам је највећи партнер по питању иновационих технологија и која скорашња иновација са којих сте се као министар упознали вас је одушевила? ( а да је изум наших младих ИТ-еваца и научника)

Самим тим што по први пут у историји има министра за иновације Србија је већ направила значај помак у стварању институционалног амбијента за развој ове области. То је резултирало да данас имамо значајну подршку од многих земаља које су лидери у иновацијама, попут САД, Израела, Швајцарске, Шведске, Русије, Кине, Финске са којима остварујемо одличну сарадњу кроз размену знања и технологија. Недавно сам се вратио из посете САД где смо са представницима Стејт Департмента задуженим за област иновација разговарали о заједничким програмима у овој области. Искуства Шведске, Швајцарске и Ираела су нам била основа за израду наших програма за развој иновација. Са Кином започињемо изградњу иновационог и индустријског парка у Београду, који ће бити највећи и најмодернији у овом делу Европе. Са Русијом смо, примера ради, недавно потписали документ о сарадњи у развоју иновација и нових технологија у подручју примене нуклеарне енергије у мирне сврхе. Србија има одличне младе инжењере који раде у највећим светским ИТ и технолошким компанијама. Велики број наших младих људи има и своје иновационе компаније. Срби су добри предузетници, упорни и истрајни. Наш успешни инжењер, бивши студент Електронског факултета у Нишу, Никола Божиновић, направио је у Америци једну од најнапреднијих технолошких платформи за препознавање лица, која се користи пре свега у безбедносном сектору, али и у цивилном. Има још пуно добрих иновација коју су развили Срби, на пример, у пољопривреди, наш институт Биосенс добио је „грант“ за пројекат Антарес за примену ИТ у пољопривреди у износу од 28 милиона евра, од тога су 14 милиона евра бесповратна средства ЕУ, а 14 милиона национално суфинансирање. И то у конкуренцији универзитета Кембриџ, Оксфорд, Фраунхофер института, и других најјачих европских научних у истраживачких институција. Они користе сателитске снимке за анализу земљишта, а недавно су отворили и прву дигиталну фарму и лансирали мобилну апликацију Агросенс која, претварајући мобилни телефон у алат у пољопривреди, пружа пољопривредницима све информације важне за повећање њихових приноса, од сателитског праћења стања усева, локализованих метео података, хемијског састава земљишта, до архивирања послова на газдинству. То је конкретан пример примене ИТ и дигитализације у једној традиционалној грани привреде као што је пољопривреда.

Колико је реално да се код нас почне са употребом ИТ технологија у пољопривреди и да ли је Русија тржиште на које можемо пласирати производе из те области?

Управо овај пример показује да баш у пољопривреди, а посебно у производњи хране, има највише могућности за примену информационих технологија у будућности, а Србија може без царина да извози у Русију практично све што произведе у пољопривреди. Ова грана привреде је у последње време доживела праву дигиталну и иновациону трансформацију. У то сам се уверио и лично, обилазећи бројна старт ап предузећа која бизнис граде управо на иновационим технологијама у пољопривредној и органској производњи. То су компаније које су својим иновативним идејама кроз бројне Владине пројекте добиле нашу финансијску помоћ, а обећао сам и да ћу им лично помоћи да извозе у Русију.

Видели сте се са власником највеће кинеске ИТ компаније “Алибаба”. Како напредује сарадња Србије и Кине у области иновација и дигиталне економије?

Србија и Кина имају огромне потенцијале за сарадњу у области иновација и дигиталне економије, а наши кинески партнери спремни су да нам пруже најснажнију подршку у области технологија, научно-истраживачке сарадње и привреде, а посебно у изградњи Индустријског парка у Београду. На позив Џека Маа, власника „Алибабе“, наш следећи сусрет биће у његовој компанији где ћемо представити наше иновационе потенцијале и разговарати о могућем доласку компаније Алибаба у Србију. Кина види Србију као лидера у региону у иновацијама и дигиталној економији. Током моје последње посете Кини, где сам учествовао на првом Кинеском дигиталном форуму у Фуџоу, разговарао сам и са челницима Хуавеја. Од њих сам добио уверавања да желе да у Србији отворе свој развојни центар, јер знају да имамо одличне младе инжењере и техничке факултете.

Мислите ли да постајемо јефтина (а квалитетна) радна снага Запада из ИТ сектора? Слично је стање са Индијцима. Како то да спречимо?

Влада Србије управо ради на томе да улагањем у иновације и стартап центре, изградњом научно-технолошких паркова, повезивањем науке и привреде задржи младе, талентоване стручњаке у земљи, а не да они најбољи и најквалитетнији инжењери који се школују овде у Србији одлазе одмах у иностранство или буду упослени кроз аутсорсинг од стране ИТ компанија из других земаља. Ми младима пружамо могућност развоја њихових знања и талената овде у Србији, њихове идеје и финансијски подржавамо, како бисмо их подстакли да своја иновациона знања и решења усмере пре свега на развој српске привреде и индустрије, и да кроз сарадњу са индустријом у пуном обиму развију своје иновационе потенцијале.

Шта треба да учинимо да Србија постане Силицијумска долина Балкана? Знање младих ИТ стручњака нам не недостаје иако све више њих сваке године иде преко границе…

Знање наших научника и ИТ стручњака је апсолутно конкурентно са осталим земљама. До сада је Влада Србије учинила пуно по питању промовисања иновација и иновационог предузетништва, финансирала бројне иновационе пројекте, али је потребно још много тога урадити. Унапређење законодавног оквира, повољно опорезивање и олакшано финансирање стартапова је оно на чему Влада наставља да ради. Стварање ресора у Влади који ће се бавити искључиво иновацијама била је идеја председника Вучића који је, размишљајући на исти начин као и немачка канцеларка Меркел и председник Русије Путин, препознао значај иновација и дигитализације за будући економски развој земље. Желимо да Србија буде земља чији ће се економски развој заснивати на иновацијама и знању. Зато је буџет за иновације ове године повећан чак пет пута. Развој иновација Влада је препознала као један од својих кључних приоритета, и то ће сигуран сам, водити ка стварању услова да млади остану у земљи и усмере своје потенцијале на развој капацитета домаће привреде, али и свих других сегмената развоја на којима је у овом тренутку највећи фокус, као што су урбана мобилност, паметни градови, биг дата, вештачка интелигенција, блоцкцхаин, интернет ствари и друго.

Како напредује изградња Стартап центара по Србији и рубним општинама Београда? Најавили сте и конкурс за подршку женском иновационом предузетништво.

Тај програм је тек недавно покренут, али за њега већ постоји огромно интересовање. Очекујем да у наредном периоду добијемо прве пријаве градова односно општина и организација које су способне да те програме реализују на територији својих локалних самоуправа. Програмом изградње иновационих стартап центара у регионима Србије желели смо да пружимо једнаке шансе свим младим људима у Србији, без обзира где живе, да уче и развијају своје предузетничке потенцијале. Прошле године смо имали велику диспропорцију у пријавама за програме подршке иновацијама. Готово све пријаве су долазиле из великих универзитетских центара, Београда, Новог Сада и Ниша, а скоро да их уопште није било из других делова Србије. То желимо да променимо. Сигурни смо да у свим регионима у Србији живе млади и талентовани људи који заслужују помоћ и подршку државе да остваре своје иновационе и предузетничке идеје. То је начин да мотивишемо младе и да их задржимо у Србији. Такође, желим да напоменем да ће ускоро бити расписан конкурс за програме подршке женском иновационом предузетништву. Највећи број пријава за средства за подршку иновацијама до сада је долазило од мушкараца. Верујемо да су жене пођеднако добри, а често и бољи, иноватори и предузетници од мушкараца. Зато желимо да им дамо финансијску подршку и да оснажимо њихову улогу у друштву.

Колико иноватора је конкурисало за Владин програм подршке технолошким иновацијама укупне вредности 400 милиона динара? Да ли сте задовољни пријављеним иновативним пројектима?

На недавно завршеном конкурсу за програм раног развоја и програм суфинансирања иновација, који је трајао од 02. априла до 01. јуна, пристигло је укупно 218 пријава. Заинтересовани су могли да конкуришу за укупна средства од 400 милиона динара. Сада улазимо у процес рецензије и евалуације пријављених пројеката коју спроводи међународна експертска комисија, а који ће трајати до септембра ове године. Након тога објавићемо имена победника конкурса. Подсетићу да је прошле, 2017. године, 25 иновативних пројеката српских предузећа подржано са око 300 милиона динара.

Технолошки парк у Београду, Нишу и Новом Саду. Када ће сви бити изграђени и можете ли нам рећи која је њихова практична примена?

Изградња научно-технолошких паркова је од стратешког значаја за Србију јер омогућава запошљавање младих, развој ИТ индустрије и дигиталне економије у овом региону. Иновациони парк у Новом Саду, чији се завршетак радова очекује током следеће године, садржаће простор за иновационе стартапове, истраживачке и развојне центре компанија, простор за рад научно-истраживачких организација, као и образовно-истраживачки рад.. У току је реализација изградње Научно-технолошког парка на Електронском факултету у Нишу, као и Мултифункционалног анекса. То су инвестиције вредне преко 30 милиона евра. Највећа инвестиција је изградња српско-кинеског Индустријског парка у Борчи чију изградњу су договорили председници Србије и Кине Александар Вучић и Си Ђинпинг, а који заједно реализују Србија и кинеска државна ‘Цхина роад анд бридге цорпоратион’. То ће бити највећи и најмодернији индустријски парк, а уједно и највећа кинеска инвестиција у области иновација у Јужној Европи која ће запослити директно 10.000 људи, а индиректно ће обезбедити 50.000 радних места. Говоримо о инвестицији од 300 милиона евра која би требао да буде реализована у приоду од следећих 10 година. Такође, започета је реализација пројеката изградње објекта Верокио центра у Институту за физику у Београду, зграде Биосенсе Института у Новом Саду, као и пројекат нове зграде Факултета организационих наука у Београду. Ове инвестиције су вредне око 25 милиона евра.

Практична примена иновација је тренутно највећа у којој области?

То је област паметних градова, мобилности, образовања, роботике, нових материјала, пољопривреде и хране и многих других. Иновације мењају свет. У Финској је њихово Министарство економије донело посебну стратегију о развоју вештачке интелигенције јер предвиђају да ће у следећих десет година потпуно бити измењено тржиште рада. Појавиће се нови профили кадрова и нова занимања, а нека занимања ће заувек нестати. То очекује и Србију. Ми треба да изаберемо наше нише, а једна од њих је сигурно пољопривреда и индустрија хране. Без обзира на то за коју индустрију се определе, наши људи треба да вредно раде и труде се да уносе иновације не само у смислу технологија, него и у пружању услуга, креирању ефикаснијег бизнис модела, или препознавања нове нише. С обзиром на то да имамо сјајне стручњаке, верујем да ћемо ускоро моћи да се похвалимо бројним областима у којима ћемо бити дигитални лидери и где ће наше иновационе и стартап компаније креирати решења која ће бити високо конкурентна на глобалном тржишту.