Поповић за Блиц: Волим Русију, али штитим интересе Србије

11. децембра 2017.

by / 0 Comments / 65 View / 11. децембра 2017.

Интервју Ненад Поповића, министра за иновације и технолошки развој и лидера Српске народне партије

Ненад Поповић је одавно био на средокраћи између бизниса и политике. Сада је бизнис оставио мало по страни и определио се за политички живот а судећи, по ритму активности, функцију министра за иновације је схватио крајње озбиљно.

Ово први пут да наша влада има једно овакво министарство и Поповић се труди да му да пуни смисао и тврди да, за сада, у томе успева. Али прво да припитамо да ли је теже бити бизнисмен или политичар?

– Тешко је и једно и друго ако желите да имате добар резултат. Сваки посао носи много одрицања и одговорности. У политици се водим истим принципима као и бизнису, оријентисан сам на резултат. Желим својим радом у Влади да помогнем да грађани живе у уређенијој и богатијој земљи, да изградимо иновациону инфраструктуру и екосистем који ће младе задржати у Србији.
Надам се да ћу у томе бити једнако успешан као и у бизнису.

Прича се на све стране о новим технологијама и неопходности улагања у ИТ индустрију. Колико новца и у које конкретне пројекте је уложено откако сте на месту министра?

– Први пут у историји Влада има министра за иновације. До пре пет месеци, нико није причао о иновацијама, а данас о томе прича цела Србија. То је визија председника Вучића, који развој Србије види коз развој иновација и дигиталне економије, исто као Путин У Русији и Меркел у Немачкој. У Нишу је недавно отворен модеран иновациони стартап центар на више од 600 метара квадратних, где се већ уселило шест студентских стартап компанија. Гради се начно-технолошки и иновациони парк у Новом Саду који це бити најмодернији у региону. То је инвестиција вредна око 20 милиона евра. Следеће године започињемо изградњу регионалних иновационих стартап центара широм Србије.
Цела Србија је пуна талентоване деце, ми смо нација предузетника, а наш задатак као државе је да тој талентованој деци обезбедимо амбијент да могу лако и брзо да започну бизнис и да не одлазе из Србије.

Колико се новца из буџет издваја за иновације, планирате да га повећате, како и колико?

– Буџет за иновације за следећу годину повећали смо за око милијарду динара. Привлачимо и нове инвестиције у подручју иновација. У плану је почетак изградње српско-кинеског индустријског парка, који ће се налазити у Борчи, поред Пупиновог моста, на 320 хектара државне земље. Ова инвестиција је вредна чак 300 милиона евра.Студија изводљивости предвиђа да ће у парку радити око 1.000 компанија и да ће бити запослено преко 10 хиљада људи. Преко 40 великих кинеских компанија већ је изразило спремност да дође у овај парк. То су “паметна”, високотехнолошка радна места за нашу талентовану децу. Огромну корист имаће и грађани Земуна, Борче, Крњаче, Овче. Порашће цена њиховог земљишта и станова, изградиће се модерни стамбени комплекси. Читав тај део града постаће Београд будућности.

Која су то три пројекта вредна више од 20 милиона евра за унапређење ИТ и научно-истраживачке инфраструктуре у плану и докле се стигло са тим?

– Један пројекат је изградња ламеле за лабораторије Електронског факултета у Нишу. То је инвестиција вредна преко 5 милиона евра. Други пројекат је изградња Научно-технолошког парка у Нишу, који ће као и онај у Новом Саду, бити најмодернији у овом делу Европе. То је инвестиција од 10 милиона евра. А трећи пројекат је изградња зграде “Верокио” центра у институту за физику у Београду у вредности од 5 милиона евра. Осим тога, пре два дана смо поделили 320 милиона динара бесповратних средстава за победнике конкурса за најбоље иновационе стартап компаније. Недавно сам испратио десет наших студената на пут у Кину у посету компанији Хуањеи. За наше студенте организовани су тренинзи у подручју најнапреднијих технологија за телекомуникације и то је одличан пример трансфера знања од стране наших кинеских партнера.

Колико год се бранили, важите за руског човека. Шта ће бити ваша одлука и став ако дође до или-или ситуације: ЕУ или Русија?

– Ко каже да се браним? Штитим само интересе Србије, а друго је то што се интереси Србије и Русије поклапају. Тако је било увек, а тако је и данас. Русија штити наше најважније националне интересе по питању Косова и Републике Српске. Мене не напада наш народ, који у огромној већини воли Русију и Владимира Путина, већ они који желе да нас убеде у нешто што је немогуће – да Србија има неког ближег и искренијег пријатеља од Русије. Зато у свакој ситуацији ја бирам Србију. Нема ситуације или-или, може да буде само и-и. Идемо ка стандардима ЕУ, то је наш интерес, исто као што је наш интерес да одржавамо и јачамо веза са Русијом. Уређење нашег друштва по узору на ЕУ, уз заштиту наших националних и државних интереса, ни у ком случају не може угрозити наше блиске односе са Русијом, Кином или САД.

Ви сте у Влади која се представља као проевропска, а сами немате високо мишљење о ЕУ, како сте измирили ту контрадикторност?

– Као озбиљна држава и озбиљни људи, који размишљају о будућности, потребно је да узмемо и применимо искуства најуспешнијих. Желим да имамо јаке институције као у ЕУ, добре законе, слободу медија. Али са ЕУ имамо политички спор око нашег територијалног интегритета и сарадње са Русијом. Да ли ће он бити решен, показаће време и то је нешто што ће свакако утицати на наше будуће односе. А да ли ћемо бити чланица ЕУ, одлучиће грађани Србије на референдуму. Ту одлуку као најдемократскију, морамо да поштујемо. Наравно под још једним условом, да нас ЕУ жели као свог члана.

Значи, остављате резерву да постоји могућност и да нас не приме?

– Ту су давани разни рокови, последњи је 2025. године. Желели бисмо да све то буде као што је планирано али никада не треба искључити неку другу варијанту и треба бити спреман за њу. За Србију је најважније да све стандарде ЕУ што пре имплементира у Србији.

Јесте ли ви скептик по питању тог брзог чланства?

– Мислим да сам реалиста. Када говорим о томе да ли ће нас ЕУ примити ја пре свега говорим о тим условима додатним који би би били постављени пред Србију а који нису постављани пред неке друге чланице. Увек ће услов бити питање Косова. Осим тога не могу да предвисим шта ће бити за седам-осам година у односу између ЕУ и Русије, тако да ту треба бити реална и опрезан.

Јесмо ли ми више начисто шта, заправо, хоћемо: ЕУ или Русију?

– Са Русијом нам се интереси потпуно поклапају, а као држава треба да тежимо ка томе да једном наши грађани живе као грађани Европске уније. Погледајте Швајцарску и Норвешку, које нису чланице ЕУ. И оне теже да сви ти стандарду буду исти или слични. Сви теже неком бољем животу и отвореном друштву 21. века.

Хашки суд нема везе с правдом

Једини сте у Влади који се недвосмислено изјаснио да је пресуда генералу Младићу – срамотна. Јесу ли вас због тога критиковали?

– Хашки трибунал је политички суд који нема везе са правом и правдом. Срамота је да крвници као што су Харадинај, Орић и Готовина Готовина, Орић буду ослобођени, а да сви српски политички и војни лидери буду осуђени. Трибунал у Хагу на тај начин вређа српске жртве и породице убијених. Овај суд је извршио правно насиље над српским народом, Србијом и Републиком Српском.

Са практичне стране сарадња са Русијом је отежана и чистом географијом. Потенцијално, на који начин би функционисала сарадња само са Русијом?

– Мислим да је то немогуће. Немогуће је да Србија функционише само са Русијом и Србија не треба да се опредељује нити се у историји икада определила само за сарадњу са Русијом. Имали смо у историји много већих искушења када смо тражили начине како да на овој раскрсници путева нађемо оно што је најбоље за нас. Што се тиче будућности односа са Русијом мислим да у економском смислу ти односи могу да буду одлични. Логистички, пошто је Русија далеко, то ствара неке додатне трошкове али са развојем нових технологија и транспорта тај велики простор између нас да се сужава и ту је потенцијал. И не треба ми ту ништа да измишљамо, треба само да гледамо шта раде велике земље са Русијом попут Немачке, Италије, Швајцарске које теже да максимизују своју сарадњу не само са Русијом него са целим регионом Евроазије. Пре месец дана Путин је у Сочију примио 35 највећих привредника из Немачке и једногласно мишљење свих тих представника великих компанија да су санкције Русији бесмислене и штетне. Поновио бих и тезу коју потенцирају геополтичари а то је да постоји велика бојазан у свету због блиске сарадње Немачке и Русије. То би била једна од најјачих алијанси у данашњем свету поготово уколико би се ти односи комплетирали и са КИном. То би променило геополитичку карту.

Која је разлика бити само лидер странке и бити у извршној власти?

– Огромна. Био сам у парламент и потпредседник Скупштине, али ово је нешто сасвим друго. Више је обавеза, више одговорности и изискује много више енергије.

Видите ли себе и у будућности у политици или ћете се вратити бизнису?

– Ја сам се определио за политику. У бизнису сам се остварио, покушаћу и овде.

Најбогатији сте министар, колико уопште имате компанија и да ли заиста ниједна није „залутала“ у оне пореске рајеве? Колико ми је познато то није противзаконита и нелегална работа, зашто би се уопште бранили?

– Не браним се, већ само одговарам на лажи. Све моје компаније су регистроване у Русији и Европи. Ангажовао сам адвокате и припремио тужбу против Крик-а због лажи који су изнели. Новац који добијем од пресуде, поклонићу деци без родитеља. То ће бити једина корист од њиховог истраживања.

Јесте ли ви човек „високог ризика“ и кад је у питању бизнис и политика?

– На овакво питање могу да одговорим само шаљиво. Високоризичан сам само за себе, јер себи постављам високе циљеве у свему што радим, било да је бизнис или политика.

Видим, да сте честитали Партизану на пласману у нокаут фазу лиге Европе. Имате ли још везе са управом или сте сада само навијач?

– Навијам свим срцем за Партизан и радујем се Партизановом пролећу у Европи. Радујем се успеху свих српских клубова и зато честитам и Звезди на пласману у следећу фазу лиге Европе (уколико се пласира).

Разговарао: Ранко Пивљанин