Поповић у интервјуу за Ало: Само земље које су чувале своју територију и национално достојанство, доживљавале су економски процват

13. маја 2018.

by / 0 Comments / 102 View / 13. маја 2018.

Само неколико дана након што се вратио из Русије где је као једини српски званичник присуствовао инаугурацији председника Русије Владимира Путина минситар задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић у интервјуу за „Ало!“ поделио је све утиске које носи из Кремља.

– Инаугурација је заиста била величанствена и част ми је и поносан сам што сам присуствовао томе. Било је дивно видети како се Русија после дугогодишњих понижења која је доживљавала винула до ових небеса и политичких и економских. Русија се од 2000. године кад је дошао Путин потпуно променила и данас је једна од најутицајних земаља… Атмосфера која је владала на инаугурацији била је предивна, све се дешавало у Кремљу, у дворцу где су три огромне сале, у једној од њих били су крунисани и руски цареви, баш у тој је Путин инаугурисан. Руски протокол и данас има одлике бившег царског протокола, и све је имало те царске одлике. У салама је било око 2.500 људи, а напољу на великом платоу исто толико. На лицима Руса које сам видео у тој сали видела се радост, али и национални понос и национално достојанство.

На инаугурацији сте се сликали и са вођом Ноћних вукова?

– Протокол је био веома строг, мушкарци су морали да носе тамна одела, жене елегантне костиме или хаљине, а једини који је одскакао од тог протокола и кога је било лако запазити био је он. Путин је звао људе са којима је желео да подели свој важан догађај, а он је његов близак пријатељ. Случајно сам се срео са њим, а прво што ми је рекао било је „молим те поздрави ми браћу Србе и Србију, ускоро ћу доћи у посету“.

Поменули сте да се Русија подигла из пепела, шта је потребно да се и са Србијом деси нешто слично?

– Мислим да ми треба да користимо тај рецепт по коме се и Русија подигла, а који се и у историји увек показивао као успешан. То је да земље које чувају своје национално достојанство и које држе до тога максимално, које желе добру сарадњу са целим светом, али чувају свој национални интерес, своју територију, боре се за своје сународнике да им је сваки грађанин важан, те земље су увек доживљавале процват. Осим Русије, добар пример је и Израел, они су у сталном рату, код њих мушкарци иду три године у војску, жене две године, али они не дају ни центиметар своје територије и нема преговора око тога. Нема примера у свету да је нека земља дала део своје територије или изгубила национално достојанство, а да је доживела економски процват. Ми имамо осам милона становника као Израел, али њихов бруто домаћи производ и поред рата је десет пута већи него Србије. Неки политичари воле да кажу, ако не решимо питање Косова јер је то нестабилна ситуација, инвеститори неће доћи. То је лаж, то није истина, па инвеститори долазе и у Израел иако му је рат на 20 км од Јерусалима, а код нас нема рата. Задатак наше генерације је да користимо модел Русије и модел Израела, треба да сарађујемо и са ЕУ, и са Америком, али и са Русијом и са Кином, да нађемо начин како да привучемо инвеститоре. Сигуран сам да је Србија на добром путу са овом политиком коју води председник Вучић, чувајући национално достојанство и не дајући ни милиметар територије, а опет спремни на компромис са Албанцима.

Председник Вучић био је први гост председника Путина након инаугурације, почасни гост на Парди у Москви, шта нам то говори о српско-руским односима?

– Највећа је част за Србију то што је председник Вучић позван као први страни државник одмах после инаугурације у званичну посету, то показује колики углед Србија, држава, њени грађани и председник Вучић уживају код Руса и Путина. Симболика у политици је изузетно важна, овим је председник Путин показао колико поштује Србију и колико му је она важна и да се нека решења везана за нашу земљу без обзира на притиске којима смо изложени неће доносити без учешћа Русије у тим процесима. То показује и да нико више никада неће моћи бомбардовати Србију као што се то десило у Јељциново време. А сутрадан на Дан победе она слика која је обишла свет, била на свим телевизијама, где видимо Путина, а са његове десне стране председника Вучића најбоље показује односе између два председника, Русија сигурно нема већег и ближег пријатеља него што је Србија, а ми имамо највећег пријатеља у њима што је показала и историја и што показује садашњост. Вучић је са Путином био цео дан, милион људи је ходало улицама, а предводници су били Путин и Вучић. Никада у нашој историји ми нисмо имали овакве односе са Русијом и мислим да се сваки грађанин осећао и више него поносним када је то видео. Ја сам се најежио гледајући то, било је импресивно и нешто што ће остати у историји и о чему ће се сведочити кроз 100 и 200 година.

Има ли симболике што је Путин изабрао баш Вучића и председника Израела да са њим предводе колону?

– Сигурно да има. То су три народа која су доживела највеће геноциде и највеће жртве поднели за време Другог светског рата. Да није било насих бака и дека, Руса и Срба, цела Европа данас не би била слободна.

Како на ту слику из Русије гледају западни моћници?

– Сигурно да се та слика многима не свиђа јер би многи хтели да од Србије направе колонију, али Србија није колонија. Србија је у прошлости била окупирана од стране великих сила али Србија никада није потписала капитуалацију. Они желе да ми потпишемо да се слажемо да ће Косово бити део УН. Не постоји ни председник ни премијер који ће то да потпише.

Чини се да су неки опозиционари спремни на такве потписе?

– Зато и неће никада доћи на власт, то и историја показује и то је већ и божја воља.

Прошле недеље нашли сте се у центру пажње због једног твита где сте се успротивили геј сликовници из Хрватске, то је била и тема на седници владе, како сте дошли на идеју да напишете тако нешто и да ли сте очекивали овакву реакцију премијерке и јавности?

– Председник сам Српске народне партије и знам шта народ мисли. Мој твит је био мој став, никога нисам увредио својим ставом, ако се неко осећао повређеним мени је жао због тога, али ја чврсто и најтврђе остајем при свом ставу. Никада нисам имао ништа против хомосексуалаца, то је приватна ствар сваког појединца. Али сам против тога да се у Србији донесу законска решења која би омогућила истополним заједницама да усвајају децу. Те сликовнице су „баш случајно“ дошле из Хрватске. То је био покушај да се на веома перфидан начин та идеја промовише. Цела Европа је подељена око тога да ли истополне заједнице могу да усвајају децу, подељен је цео свет, и ја сам само изразио свој став и понављам, од њега не одустајем, он је чврст као стена. За мене је за сада та прича завршена јер премијерка је рекла да ће са мном разговарати у четири ока око тога и ја чекам тај њен позив. Још ме није звала, она има много обавеза, и ја такође.

Чини се да су неки други министри искористили вас да отворе сукоб са премијерком?

– Колегинице које су иступиле су моје добре колегинице које одлично раде свој посао и оне су имале храбрости да изнесу свој став и не видим у чему је ту проблем. Оне су рекле да ја имам право да изнесем свој став и своје мишљење. Свако има право да износи свој став, како грађани, тако и минситри. Моје колегинице нису направле проблем нисам ни ја. Ја сам само написао став, а био сам изложен најбруталнијим увредама и најбруталнијим претњама. Претили су мени, мојој мајци, породици, за цео живот нисам доживео толико увреда и то баш од људи који за себе кажу да су веома толерантни. Ја не размем да ли су те озбиљне претње њихова толерантност.

Да ли се плашите да ћете на најављеној реконструкцији Владе баш због тог твита бити замењени?

– Овај став имам па га има. Ако због тога не треба да будем министар, онда добро, нисам се ни родио као министар. О томе није било говора, свој посао радим најбоље што умем и радићу га и даље.

Шта има ново у вашем ресору када је реч о иновацијама?

– Највећи значај за Србију је то што смо у буџету за 2018. повећали буџет за иновације пет пута! Мислим да је то одлична порука која показује како је цела Влада оријентисана ка иновацијама. Наш циљ је да изградимо иновациону инфраструктуру каква је у другим европским земљама и зато се тренутно осим научно технолошког парка у Београду граде два велика технолошка и иновативна парка у Новом Саду, на Факултету техничких наука, а други је у Нишу на Електронском факултету. Оба су са инвестициом од преко 20 милиона евра. Гради се и нова зграда Факултета организационих наука где ће се школовати нови будући програмери. Велика инвестиција од 14 милиона евра нам је зграда најмодернијег института која ће се бавити применом дигитализације у пољопривреди, института Био сенс у Новом Саду. Одвојили смо 250 милиона динара за регионалне старт ап центре и имамо као и друге европске земље проблем да је иновациона инфраструктура концентрисана у великим градовима.

Како да задржимо младе у Србији?

– Иновације и дигитализација су наша шанса пре свега да премостимо онај простор у који смо упали због санкција и ратова и због ког је била оштећена наша индустрија. Наша шанса је у образовању, нашим техничким факултетима младима који се баве иновацијама, и у томе смо сигурно испред свих у региону. Ми немамо ниједног незапосленог инжењера, сви раде и програмери такође и зарађују по еврпским стандардима. Циљ развоја ове иновационе инфраструктуре је да нам млади остану, да им дају грантове за најбоље иновације, да овде започну свој бизнис, да идеје овде реализују, а корист од тога има цела држава. Желимо да привучемо и неке друге из региона. Србија је дивна земља, одличну климу имамо, одличне цене и заиста имамо шансу да за пет – десет година постанемо иновациони центар овог дела или целе Европе.