Политичка употреба Песме Евровизије

15. маја 2016.

by / 0 Comments / 348 View / 15. маја 2016.

Блог председника Ненада Поповића

 

Има ли смисла и даље гледати песму Евровизије, после скандалозне политичке режије која се одвијала иза сцене највећег европског музичког фестивала? Ни бљештава сценографија ни извештачени осмеси, нису могли да сакрију план националних телевизија да се политичка песма Украјине прогласи победницом.
Могу сада ликовати због Џемалине победе европске бирократе које су Евросонгу подариле песму мржње против Русије, уместо песме љубави. Могу се радовати лидери који су се потрудили и да музичком фестивалу радости наметну „хладни рат“, уместо лепоте уметности која треба да зближава народе и да коначно створи Европу радости, а не сукоба.
Геополитички диригенти управљали су толико очигледно гласањем на Евросонгу, да су чак и прешли преко сопствених принципа – да Евровизија забрањује истицање било каквих политичких ставова. Тако је на силу победила песма која подстиче нетрпељивост и провоцира даљу напетост између Русије и Украјине.
На Евросонг је чак позвана и Аустралија, ваљда као колевка европске цивилизације, мада ће пре бити да је учествовала као земља позната по својој антируској политици. Претпостављам, за сваки случај, ако зафали 12 бодова за политичку победу Украјине. Ако сада Аустралија затражи пријем у ЕУ, кладим се да је неће условљавати отварањем поглавља.
И жири такозваног „јавног сервиса европске Србије“ прикључио се хладноратовском лименом оркестру, дајући Украјини максималних 12 поена, што је велика мрља за државну телевизију Србије. Неће ваљда бити да су чланови жирија РТС-а били толико задивљени Џемалином песмом због њене мелодије и текста са експлицитном политичком поруком, када је чак и на западним кладионицама убедљиви фаворит био руски представник Лазарев. Пре ће бити да је комплекс малограђанштине и снисходљивост према онима који нас годинама понижавају, који су нас бомбардовали и желели да нас прогласе геноцидним народом, толико хипнотисао чланове жирија, да су се с радошћу придужили новоевропској оди срамоте, уместо оди радости!
Јавни сервис Србије не сме бити никакав европски, нити било чији други сервис, зато што је РТС медијска кућа сваког од нас, сваког грађанина Србије!
Али, узалудно је било сво то покретање огромне политичке машинерије како би се украјинска песма прогласила победницом. За то време, читав свет је гласао за Русију. За руску песму су гласали и Украјинци, као и Срби.
Тако се показало да политика силе, неправде и изазивања мржње, чије нити управљају и песмом Евровизије, не могу да победе лепоту уметности. То што је народ Украјине гласао за песму Русије, значи много више од сваке подлости такозване високе политике. То значи да између народа Украјине и Русије не постоји никаква мржња, која се вештачки одржава, па макар то био и Евросоног.
Док политичко вођство Украјине и њени покровитељи креирају нетрпељивост према Русији, народ Украјине гласа убељиво за руску песму. Док жири РТС-а даје победу Украјинцима, грађани Србије такође гласају за руску песму.
Да се разумемо, ја сам гласао и навијао за нашу сјајну Сању Вучић, али нисам могао да зажмурим над тако очигледним упливом геополитике у лаке ноте.
Зато је, победивши на песми Евровизије, Украјина изгубила. Бојим се да помислим какве су то идеологије које потиру уметност, а промовишу мржњу, под велом уједињене Европе. Разочаран сам што је државна медијска кућа моје земље била део тог плана.

Ненад Поповић, председник СНП

Преузето са званичне фејсбук странице др Ненад Поповић