Павле Ристић: ИКТ у Србији, како даље

23. марта 2019.

by / 0 Comments / 40 View / 23. марта 2019.

У години за нама, 2018., ИКТ сектор у Србији бележи рекордан извоз од преко 1 милијарде долара. Многи који нису директно укључени у ИКТ сектор се питају како а одговор је веома лак, мукотрпним учењем, преданим радом, праћењем догађања у свету и довитљивошћу која нам је уткана у генетски код.

Индустријска грана без ресорног Министарства. Привредни мотор без субвенција. Велики послодавац без олакшица. Сви из ИКТ сектора се питају кад ће се то променити. Руку на срце Држава Србија је доста урадила добрих ствари по том питању:

– Увођење информатике у основне школе, –
 Формирање информатичких оделења у средњим школама,
– Формирање мреже научно-технолошких паркова,
 – Формирање регионалних иновационим центара и њихово укључивање у светску мрежу иновационим центара,
 – Формирање иновациониониг центра ”Тачка кључања” Београду у сарадњи са Русијом,
 – Изградња великог технолошког парка у Борчи у сарадњи са Кином

И сасвим смо сигурни да постоји огроман потенцијал да се још уради на том пољу и унапреди домаћи ИКТ екосистем који ће допринети још више него у претходним годинама развоју друштва, квалитету живота и заштити животне средине у Србији и региону.

Кораци који су неопходни да се спроведу да бисмо до тога дошли су:

Први корак који би требао да се учини након формирања услова да се наши најмлађи ближе упознају шта су дигиталне технологије је да се технолошки екосистеми на различитим нивоима повежу између себе. То би практично значило да средњошколци који покажу највеће интересовање и потенцијале у дигиталним технологијама помажу наставницима у основним школама да заинтересују децу и учине им ИКТ интересантнијим и приступачнијим презентујући их на нивоу разумљивом за децу основношколског узраста. Исто тако студенти да се придруже средњошколским професорима и помогну да се ИКТ презентује средњошколцима на начин који је њима прихватљивији и разумљивији. Завршни корак би био да се људи који су се остварили као успешни ИКТ стручњаци друштвено ангажују и кроз мрежу научно-технолошких паркова и иновационих центара укључе у развој ИКТ екосистема који ће бити окренут унапређивању квалитета живота свих грађана, очувању животне средине и свеобухватном развијању друштва у којем живимо. 

 Други корак који је потребно учинити је да држава стимулише, уреди и олакша улагања акумулираног вишка личних и привредних средстава у Србији у развој домаћег ИКТ екосистема. Пројекти и производи који се на овакав начин реализују превасходно треба да имају позитивне утицаје на локалне средине из којих долазе средства и да након тога имају потенцијал да задовоље потребе ширег подручја. Та улагања превасходно треба да буду упућена у локалне заједнице кроз: o подржавање информатичких оделења у местима где постоје и улагање напора да се она отворе у местима где не постоје а постоје потенцијали за то, o улагање у локалне идеје које се развијају у локалном ИКТ екосистему а које поседују реалне потенцијале.

Трећи корак би био осмишљавање читаве палете олакшица које би држава давала домаћим ИКТ фирмама за различите фазе њиховог животног циклуса. Где би фирме биле сегментисане:

  1.  по начину на који обезбеђују средства за функционисање:
  1.   Startup – инвестиције
    1. .  Реално пословање
    1. Outsource
    1.  Развој, одржавање и продаја сопствених производа и услуга које прате тај производ
  2.  Мешовито o Броју запослених, при чему се узимају стандарди за ИКТ компаније

2.1 Микро
2.2 Мала
2.3 Средња
2.4 Велика

3.  Територијалној позиционираности у Србији
        3.1  Надпросечно развијена подручја
        3.2 Просечно развијена подручја
        3.3 Неразвијена подручја o Структури запослених
        3.4 По старости
        3.5 Радном искуству
        3.6 Нивоу образовања

 4. Друштвено корисним активностима запослених – укљученост у активности локалних и регионалних ИКТ центара

Све три горе наведене мере примењене у међусобној синергији као крајњи резултат треба да дају кохезивност образовног система са мрежом техничко-технолошких паркова и иновационих центара и реалним друштвом и привредом и њиховим потребама где би створили екосистем који ће омогућити да деца и млади уче на пројектима, развијањем употребљивих производа и решавањем реалних проблема људи, друштва и привреде. Са тако стеченим знањима уз паралелно формално образовање ће бити припремљени да се веома брзо уклопе у функционисања компанија у које ће се запошљавати након школовања.

Заједно са овладавањем вештинама потребним за рад у ИКТ компанијама млади ће стицати и знања о пословању која ће им бити вео корисна при евентуалном покретању сопственог посла у будућности.

Описане мере ће допринети и да компаније на веома брз, једноставан и регулисан начин долазе до квалитетних ресурса, који се огледају у новцу и људима, који су им потребни за одрживи развој и освајања нових тржишта.

Аутор је председник Ресорног одбора за Информационо – комуникационе технлологије СНП