Палалић за италијанску „Cultura Identità“: Српски идентитет и Косовска битка

24. марта 2019.

by / 0 Comments / 23 View / 24. марта 2019.

Текст Јована Палалића, генералног секретара СНП и народног посланика преносимо у целости:

Свестан сам да је многима на Западу веома тешко објаснити српску приврженост Косову .У многоме посматран геополитичком или само политичком оптиком ,овај балкански проблем није ни могао да се од стране културних и политичких елита земаља које су подржале његову независност сагледа свеобухватније ,нити је постојала воља да се ико упушта у откривање дубоких духовних ,митских и културолошких струја које су вековима покретале српску нацију ,још од стварања сопствене државе и Цркве на овом простору .У освит обележавања две деценије од бомбардовања Србије ,од те велике трагедије која је оставила дубоко неразумевање српског народа и западне Европе ,још се могу чути честе запитаности већине западних интелектуалаца о разлозима ирационалног отпора једног малог народа покушају отимања дела државног простора на којем он и не чини већину .Овде изузимам Италију ,где су бројни интелектуалци још тада,пре две деценије препознали које последице по Европу може имати одвајање једног хришћанског простора од његове матице ,као што је и једина странка у Европи ,Лига ,стајући на страну Срба ,осетила да се тамо негде на Балкану припрема пројекат за исламску инвазију ,која ће прво ударити на италијанске обале ,када се једном покрене са овог немирног полуострва .

Али у чему се састоји српска непоколебљивост да не преда Косово ?Често се мисли да је то из разлога што је на том простору створена прва и озбиљна српска средњовековна држава ,током отпора византијској окупацији .Да ,за српски народ Косово је место рађања не само самосталне државе ,већ и идеје слободе ,без које као историјски народ не би постојао .Други кажу да је то због 1300 хришћанских храмова и манастира ,грађених вековима на овом хришћанском тлу .Трећи кажу да је то због поштовања Устава и међународног права .

Сви они који истичу ове разлоге за непоколебљиву чврстину једног народа да одбрани простор на којем је у историји рођен ,свакако су у праву .Само,у историји смо имали мноштво примера где се под силом историјских токова или освајања неки простор губио ,од њега се одустајало да би се у будућности опстало ,без обзира на његову сакралну или историјску вредност .

Парадокс српског случаја је у томе да је током пет векова турске окупације искључиво мислио како да се врати на Косово .И када је српска држава обновљена почетком 19.века ,северно од средњовековних простора ,сав сан читавих нараштаја био је да се мора вратити на Косово .И пре две деценије када је бомбардован ,па и онда када су му велике силе рекле да ће признати његову некакву независност,српски народ је одлучио да не да Косово ,да се противи и одупире његовом губитку .

Мора да постоји још нека много јача сила ,која иде ван времена и која непогрешиво говори да би губитком оног што се тамо десило и створило ,народ био избрисан из историје ,а његова мисија завршена .

Једном давно ,пре 630 година ,десила се на Косову ,српској земљи ,једна велика битка .Битка између хришћанске српске војске и исламске турске .У тој бици, чији се исход тада није знао ,погинула су оба владара .

Турска понуда пред битку била је крајње једноставна :пристаните на окупацију да бисмо ми утврдили наш исламски поредак на вашој земљи ,плаћајте своје обавезе Султану у Истамбулу и оставићемо вас у животу ,на власти и са богатством које имате .

Српски владар Лазар морао је да донесе одлуку .Одлуку која ће се тицати не само будућности српског народа ,већ и будућности Европе .

И ту се дешава највеће чудо ,или ако хоћете ,највећа интервенција Божијег промисла у српској историји .Лазар није своју одлуку донео мерећи је судовима практичне политике ,већ виших вредности које обликују једну нацију у историји и одређују њену судбину ,каква год она била .

Он је одбио турску понуду ,јер је она подразумевала краткотрајно уживање за њега и његово племство у богатству варљивог и пролазног земаљског царства ,уз понизно служење другој вери и другој држави ,и уз губитак државне и националне слободе ,части и људског достојанства .

Надасве ,обзиром да је то за турску државу био свети исламски рат ,то је значило и издају свега онога на чему је почивала историја његовог народа ,државе и његове породице .Издају вере .

Он се одлучује да брани уверења на којима све почива ,и какве год биле последице .Он је свестан да само та уверења могу да одрже један народ у историји .Он је свестан да се тај народ налази на таквом месту ,да та уверења мора бранити не само зарад сопственог постојања ,већ и зарад подршке широј заједници народа којој припада ,европских народа ,а који такође та уверења носе у својој вери и култури .

Он ,како је пренела народна песма ,своју одлуку сажима у једној реченици :”Земаљско је за малена Царство ,а Небеско увек и довека”.Метафорично ,постоје вредности које се бране неодустајно и по цену живота ,без обзира на све понуде варљиве пролазности .Вера,национална слобода ,култура ,част ,право на самостално одређивање судбине стављени су испред сваке понуде која пролазна материјална уживања ,па и сам живот,може на одређено време продужити .Лазар је знао би у случају да је прихватио ову турску понуду српски народ као историјски народ био избрисан из историје .Он би свакако брзо био окупиран и поробљен ,али после понижења и евентуалне издаје више не би било никакве идеје која би искру слободе могла једном да упали .

Свакако су постојали о они који су Лазару сугерисали да капитулира и призна силу јачег.Да сачува свој и живот својих сарадника ,да настави да влада ,истина неслободан и понижен ,али жив и у богатству .Ти притисци на њега нису били мали,али он је одлучио .

Његову одлуку и његово страдање ,као и стеадње читавог српског племства на Косову народ је оправдао кроз своје песме .Народ је непогрешиво знао да је та одлука ,коју је исклесала вера и оданост уверењима слободе ,као и дубоки увид у народну мисију у историји ,била једини залог опстанка једне заједнице у највишем ,духовном смислу .Дубоко схватајући надисторијски смисао овог страдња и жртве ,овог опредељења за борбу за уверења ,за веру ,за своју слободу ,идентитет и културу ,народни песник је ставио у највише ,Божанске сфере :”Све је свето и честито било ,и миломе Богу приступачно “.Иако је изгубљена материјална слобода ,остао је вечни узор како се она мора бранити и како се никада не сме издати оно у шта се верује .

Та одлука кнеза Лазара ,која се десила на Косову ,формирала је српски идентитет .Косово је место њеног рођења и њеног посвећења .Она је најдубљи темељ српског хришћанства и схватања слободе и идентитета .Дубока вера у њу и оданост свих Срба кроз ових шест векова таквој одлуци њиховог кнеза ,подизали су народ из окупације ,малодушности ,страдања и издаја .То је вертикала овог народа ,која га уздиже ка Небу ван историјских драма и пролазности .Она је постављена на Косову .И ,као што су и Лазара убеђивали да прихвати турске услове,покори се и преживи ,увек су кроз историју у народу постојали појединци који су били спремни да се одрекну оног што је истински Лазар утврдио као национални идентитет .Али Срби то никада нису прихватили ,по цену великог страдања ,дубоко свесни да их више нико као историјски народ не би признао .

Та велика сила коју је призвао Лазар јесте она која држи и носи српски sнарод кроз буре историје .

Одустајање од Косова је одустајање од себе самог ,нестанак ,потирање свега што је народ обликовало и одржало .Та сила трајно вуче све генерације Срба ка Косову ,месту успостављања везе овог народа са Небом кроз заклетву сопственој вери и кроз одлуку да се жртвује за слободу .

Постоји код Срба дубоко уверење да та опредељеност за верност себи ,свом идентитету и традицији превазилази националне границе и да је она општеевропска ,посебно у условима великих претњи и угрожавања заједничких вредности .Урезано је у народну душу да ми ,на овим граничним просторима ,бранећи свој идентитет ,бранимо и европски ,будећи у нашој борби херојске чинове наше европске браће .Дајемо западним европљанима време да се освесте ,да схвате опасности и да се припреме .

Данас,на том Косову чији значај у историји Срба али и европског хришћанства никада није потпуно схваћен ,ничу ћелије исламских терориста из Сирије и Авганистана .Они за сада прете само Србима .Они желе да све Србе протерају и да хришћана тамо више не буде .А онда ?Шта је и тих 1300 храмова и манастира ,када нема народа .Ко ће их зауставити да их не сруше ?Срби ће своје битке за Косово наставити ,јер велика ,надисторијска сила Лазареве одлуке да брани веру,слободу ,идентитет и културу струји и даље снажно у читавом народу .Ми ћемо своју мисију извршавати кроз историју ,и даље наставити одбијати варљиве понуде за земаљску ,пролазну власт, ако је цена одрицање и издаја себе.

Видимо да и Европа,двадесет година после бомбардовања Србије чује ова звона која са Балкана и са Косова звоне на узбуну .Буде се народи ,траже назад своје украдене идентитете и државе .Украдене од оних истих који су бомбардујући Србију припремали другу врсту окупације Европе ,окупације која као и пре шест векова ,треба са истока и Азије да дође и преко српских простора ,преко Косова .

Та вертикала српског народа дубоко сам уверен није само опредељење мог народа ,већ је заједничка европска.Ми је чувамо и бранимо на Косову и увек јој се враћамо у тешким временима искушења и страдања .Дубоко сам уверен да ,када би сваки европски народ изнова кренуо у духовне дубине своје историје ,у хумус традиције ,пронашао би своје Косово у овим новим временима претњи по опстанак своје културе и идентитета ,и изнова би изнео на светло одлуке својих великих кнезова и краљева који су биле “свете и честите “,да би одбранио своју историјску мисију и разлог постојања у нашој заједничкој ,европској судбини .

Извор: Cultura Identità