Палалић за италијански лист Ла Верита: Балкан у ризику од исламизације – Европа се претвара да не види ништа

11. маја 2017.

by / 0 Comments / 25 View / 11. маја 2017.

Јован Палалић је српски политичар, народни посланик Српске народне партије, странке десног центра, проруски оријентисане. Стручњак је за феномен исламизације Балкана, односно за тему односа са Русијом и проблем културних корена Европе. Поштовалац је Италије, где је у посети ових дана. Са њим смо се сусрели и разговарали у Риму.

Поштовани господине Палалићу, иза Србије је двадесетпетогодишњи тежак период који су обележила два конфликта, у Босни и на Косову. Као представник српског парламента, Ви сте потврдили традиционалну позицију српске Владе: непризнавање независности Косова. Штавише, додали сте да би независно Косово подразумевало легимитизацију Џихада у Европи. Да ли заиста постоји ризик од исламске радикализације на Балкану?

“Да. Пре свега, ИСИС поседује различите терористичке ћелије на територији Косова, које се састоје од Албанаца који су отишли у Сирију да се боре и сада су се вратили у отаџбину. На то се придодаје политички пројекат “Велике Албаније” коме се тежи на више фронтова. У Македонији Албанци врше притисак на Владу да од државе направи федерацију између групе словенског порекла и оне албанског. Албанци који живе на југу Србије кажу: ”Наш председник је Еди Рама (премијер Албаније)”. Они тиме сањају о припајању матичној земљи. Албанци у Црној Гори траже независну општинску управу. И Рама и косовски премијер Иса Мустафа су изјавили да желе да се направи нека врста велике државе која би укључила све Албанце. Ствар је у томе што је већина Албанаца исламске вероисповести и тиме би Велика Албанија подразумевала велику државу са исламском већином унутар европских граница. На крају, указујем на то да у Босни и Херцеговини постоје области у којима живе муџахедини и где се живи по шеријату. Тамо муслимани директно заплашују Србе и друге хришћанске народе“.

Постоје ли на Балкану претње и насиље према хришћанима?

„У прошлости је било заплашивања и одмазди на штету хришћана на Косову: више од 90 одсто Албанаца који тамо живе су муслимани. Многе православне цркве су биле сравњене са земљом. Уколико јавно мњење и међународне власти буду затварали очи пред насиљем, српска мањина ће бити у ризику да се нађе сама пред новим заоштравањима. Већ неко време, на многим српским кућама на Косову и Метохији почели су да се појављују натписи који величају ИСИС“.

Историјски гледано, талас исламизације Балкана потиче пре свега од похода Отоманске Империје која је имала за циљ продирање у срце Европе. Коју улогу би сада могла да има Турска под Реџепом Тајипом Ердоганом, након исламског преокрета?

“Традиционално, братство муслиманских народа из Турске према Балкану одвија се путем такозваног “зеленог коридора” који је истовремено и транзитни пут за џихадисте. Ради се о траси која креће из Истанбула, пролази преко области у Бугарској где живи популација турског порекла, потом преко Македоније, Косова, саме Србије, Босне, стиже све до границе са Хрватском. Бивши турски премијер Ахмет Давутоглу је већ изнео теорију о неоотоманском плану у једној књизи из 2001. године под називом “Стратешка дубина” у којој се наводи да Турска гледа на Албанце са Балкана и на бошњачке муслимане као на своје привилеговане партнере. Мир на Балкану је, као што можете видети, пољуљан због, не само нестабилности влада, ослабљене економије и друштвених подела, већ и због потеза великих међународних играча који желе да контролишу политичку будућност ове области.”

Део ових исламских притисака ка Европи потиче од мигрантске кризе. Балканске државе имају искуства у томе и то им је заједничко са Италијом. Док ви решавате хитне ситуације на границама на копну, Италија се са тим проблемом суочава на граници на мору. По Вашем мишљењу, зар суседне земље не би требало да се уједине око истог циља како би приморали Европску Унију да усвоји једно заједничко решење, које би једнако поделило одговорности?

“Потпуно се слажем. Нажалост, све до сада суседне земље су мислиле само на сопствене интересе. Мађарска је донела једнострану одлуку да сагради зид, Хрватска и Словенија су појачале контролу на својим границама, чак је и италијанска Влада сама деловала. Постојали су предлози за заједничку акцију али нису довели ни до чега. У овом тренутку у Европи постоји нека врста ситуације „сви против свакога“ по питању мигрантске кризе. Слабост политичких структура из Брисела је знак да постоје значајне разлике у националним интересима широм Европе. Мигрантска криза је само један пример укупне слабости Европске уније. Са друге стране, европски пројекат је у старту био веома оскудан: како је могуће установити неку политичку унију без упућивања на заједниче културне и верске корене тих народа? Балкан представља изузетан случај, ми Срби не разумемо зашто у нашем региону Европа подржава захтеве муслимана уместо да стане на страну хришћана. Уколико се Ислам прошири у овим земљама нико у Европи неће спавати мирним сном: оно што се дешава на Балкану обично пар година претходи ономе што ће се догодити на остатку европског континента”.

Да ли су Србија и Италија у добрим односима?

„Политички односи су одлични. Морам истаћи, међутим, да италијански предузетници не користе до краја могућности инвестирања у Србији. На пример, наша земља има споразум о слободној трговини са Русијом. Тиме српске фирме могу да извозе своје производе на руско тржиште без царине. Уколико би неки италијански привредник отворио фирму у Србији могао би ту да производи и потом да извози у Русију. Постоје исти такви споразуми са Кином, Белорусијом, Казахстаном. Постоји читаво тржиште на располагању. Желим да позовем италијанске предузетнике да повећају број својих инвестиција у Србији. Хајде да искористимо наше добре политичке односе за стварање економских партнерстава, што се већ дешава између Србије и кинеских и азербејџанских фирми које се могу похвалити значајним инвестицијама у области инфраструктуре“.

Ваша партија, Српска народна партија, темељи се на проруским позицијама. Италија је увек имала пријатељске односе са Русијом под Владимиром Путином и није са одушевљењем прихватила европске санкције које су уследиле након украјинске кризе. Упркос притисцима Брисела, на крају је и премијер европеиста Паоло Ђентилони при сусрету са Доналдом Трампом потврдио потребу да се не изолују Руси у борби против тероризма. По Вашем мишљењу, може ли Италија бити мост између Запада и Русије?

“Наравно. Имам доста контаката у Русији и могу Вас уверити да се, када се Италија изјаснила против санкција Русији, њен глас се добро чуо у Москви. Руси знају да постоје политичке снаге, пре свега десничарске, као што су Северна лига, Браћа Италије и Напред Италијо, које прижељкују приближавање Европе и Русије. Италија може бити спој између Западне и Источне Европе и моћи ће да искористи ову повлашћену позицију у будућности када буду укинуте санкције Русији како би повећала број својих послова на руском тржишту. За то време би већ од данас било могуће направити једну врсту троугла између Италије, Србије и Русије. Као што сам већ рекао, италијанске фирме могу да отворе своје филијале у Србији и да затим извозе на руско тржиште. На овај начин, заједно, можемо заобићи политику санкција”.

Разговарао: Алесандро Рико