Палалић у Стразбуру: Никада у НАТО – Косово је Србија

26. марта 2019.

by / 0 Comments / 57 View / 26. марта 2019.

Генерални секретар СНП и народни посланик Јован Палалић на позив посланичке групе „Европа нација и слобода“ учествовао је Стразбуру на конференцији поводом двадесе годишњице бомбардовања Србије.

Његово изглагање преносимо у целости:


Даме и господо, поштовани учесници ове цењене конференције, драги гости

На почетку, желео бих да се захвалим господину Жан Лук Шафхаузеру, посланику у Европском Парламенту, као и посланичкој групи “Европа нација и слобода“ на организовању ове конференције поводом двадесете годишињице бомбардовања моје земље од стране НАТО пакта.
Агресија на Србију и Црну Гору, названа цинично “Милосрдни анђео“, противна међународном праву и свему оном на чему је грађен међународни поредак након Другог светског рата, оставила је огромне последице на Србију, на њене односе са Западом, али и укупно на међународне односе.


Шта год мислили о политичком режиму у једној земљи, а ја сам био противник режима Слободана Милошевића, не може се донети одлука којом се, кршећи Повељу Уједињених нација нападне из ваздуха један народ и седамдесет три дана му се убијају цивили, руше фабрике, мостови, путеви, болнице и то на тако бруталан начин да се начини материјална штета од десетине милијарди долара од које се Србија још није опоравила. Да не говоримо о дугорочним здравственим последицама по становништо Србије услед бомбардовања српских градова осиромашеним уранијумом. На жалост, поједини италијански војници који су били на Косову као део војних снага након престанка рата, преминули су услед канцера изазваног овим бомбама. У Србији се тек сада уочава огроман пораст малигних обољења код становништва, а посебно деце као директна последица бомбардовања.


Али ми данас јако добро знамо да рушење режима Слободана Милошевића и спречавање хуманитарне катастрофе, како су то тада говорили НАТО званичници, није био главни циљ агресије на Србију и Црну Гору, коју је покренула администрација бившег америчког председника Клинтона са својим европским савезницима. Главна мета било је Косово и намера његовог одвајања од Србије.

Пред сам рат Србији је током преговора у Рамбујеу постављен ултиматум у виду захтева да НАТО трупе уђу у Србију и да Косово кроз референдум, који би био одржан у року од три године одлучи о својој независности. То је била рукавица бачена у лице Србији да би се добио повод за рат.

Након окончања бомбардовања и уласка НАТО снага на Косово, створена је огромна база “Бондстил “, једна од највећих у Европи. Започет је прогон Срба, убијање, вађење и препродаја њихових органа, а ових дана смо обележили тужан догађај: 15 година од великог насиља на Србима, када су срушене десетине цркава и протерано хиљаде људи са њихових вековних огњишта. Сада, тамо, на Косову имамо повратнике са сиријског ратишта, прекаљене борце тзв. Исламске државе, на само пар стотина километара од граница Европске Уније.


На Косову не постоји правни поредак, влада криминал и општа несигурност. То је лажна држава и за нас Србе никада не може, нити ће бити призната као држава. То је наша покрајина.

Порушена Србија и општи криминал и несигурност на Косову су директне последице НАТО бомбардовања. Они који су створили тог, могу слободно рећи “монструма“ на Косову сада на сваки начин покушавају да оправдају тај чин, вршећи притисак на Србију да га призна. Посебна опсасност је стварање Војске Косова, коју сачињавају и предводе терористи који су убијали Србе. Има ли ико илузију који би био њен први циљ?


Српски народ је данас више него икада против чланства Србије у НАТО пакту.
Чак 90% становништва не жели да буде део организације која га је убијала и рушила пре две деценије. Народ је трајно изабрао војну неутралност и сарадњу са свим војним савезима.


Косово, и поред свих напора оних који су покренули бомбардовање да би га створили државом, није данас независна држава, нити је члан ни једне важније међународне организације. Огроман број Срба, и поред свих притисака, никада га неће прихватити као независну државу. Јер ,тамо је 1300 цркава и манастира, тамо је створена српска држава. Ту нема одступања.


Катастрофална одлука да се бомбардује Србија пробудила је Русију и отворила јој очи. Сви су у Москви схватили врло брзо да је ово тек први корак ка главном сукобу са њом. Директна последица у међународним односима овакве лоше одлуке и процене стратега у Вашингтону и НАТО јесте долазак у Русији на власт Владимира Путина, успон и јачање Русије и јавно истицање да је време њеног подређеног положаја прошло и да је игра од сада другачија. Када је након кратког времена консолидовао унутрашње снаге, јасно је то Западу саопштио на Минхенској безбедносној конфренцији 2007. године.

У сред Београда бомбардована је кинеска амбасада и Пекинг се од тада променио, почевши озбиљно да јача своју војну моћ.

Од бомбардовања Србије и модела који је касније примењен за случај Ирака, имамо успостављање мултиполарног поретка и слабљење Запада, а посебно Европе, као и јачање источних сила.
Да ли је ово Европа желела?
Није. Последице несамосталности и праћења погрешних политика долазе касније на наплату.

На жалост, те последице које сам описао након двадесет година су видљивије него икада.
И због тога мислим да на њих ова конференција треба да укаже.

Праве се додатне грешке када се врши притисак да се све државе Балкана уведу у НАТО. Посао је скоро окончан након уласка Црне Горе и споразума Грчке и Македоније. Остаје само Српски народ у Србији и Босни и Херцеговини.  Очекујемо додатне притиске али мислим да је народна воља ту непоколебљива.

Свакако ,схватајући значај овог питања ширења НАТО до својих самих граница, Русија је такође заинтересована све више за Балкан. Европска Унија је преко француске министарке за европске послове у Београду послала недвосмислену поруку да нема новог чланства за Балкан у ЕУ. И овако већ велико разочарење због дугог трајања процеса довешће до тога да од овакве ЕУ и бриселске бирократије балкански народи дигну руке и окрену се другим силама,с ве присутнијим у региону.


Албанија и Косово већ отворено најављују уједињење, што може да покрене озбиљне тензије. Јер ,то уједињење би било само први корак ка остварењу пројекта Велике Албаније, који би ,како је планирано обухватио и делове централне Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке.

Бриселска администрација то мирно гледа или немоћно даје бледа саопштења беу утицаја на процесе. Нисам сигуран да је она уопште свесна последица оваквих одлука по безбедност Европе. Јер, у том њеном, балканском делу већ постоје кампови исламских терориста, а то је и важан правац неког потенцијалног великог мигрантског таласа са Блиског истока.

Простори Косова и Босне посебно забрињавају. Иде се још даље у грешкама и стварању нових тензија и захтева се, да би Косово добило пуну незсвисност да се укине Резолуција 1244 којом је окончано бомбардовање, а по којој је Косово део Србије. Неко жели да створи додатни хаос да би оправдао неразумну одлуку о бомбардовању.  Можда огроман споменик Билу Клинтону у сред Приштине, главног града Косова, то може да објасни.

Радује чињеница да се у Европи ствари мењају, да народи жели назад своје отете државе и свој суверенитет. Данас видимо да европски народи од Мађарске до Француске желе слободну, јаку Европу нација, која ће водити политику искључиво у европском интересу. Један од најважнијих задатака је свакако сарадња са Русијом на изградњи нове архитектуре европске безбедности,  засноване на сарадњи, а не на сукобима и претњама. Сукоби су у интересу ваневропских сила. Сарадња, и економска, и политичка и војна са Русијом је интерес Европе.

Користим ову прилику да се захвалим пријатељима из италијанске странке “Лига“ и француске “Национално окупљање“ које су једине у Европи дигле глас против бомбардовања. Једине су предвиделе све погубне процесе такве незаконите одлуке.
Данас, двадесет година касније те пријатељске странке предводе покрете које ће засигурно променити овај европски поредак који је, због низа погрешних одлука, а међу њима је свакако и бомбардовање Србије, довео Европу на историјски најнижи положај по утицају на збивања у једном несигурном свету, који се све брже мења.

Хвала на пажњи .