Обраћање министра Ненада Поповића на конвенцији Градског одбора Београд СНП у Лазаревцу

6. марта 2019.

by / 0 Comments / 116 View / 6. марта 2019.

Када смо пре више од четири године формирали нашу Српску народну партију, идеје државотворне политике и оданост великој националној идеји наших предака, високо су се вијориле на барјаку наших уверења.

Љубав према отаџбини Србији и српском народу, дубоки и несаломиви патриотизам, и непрекидна борба за бољитак нашег народа и снагу наше државе, идеолошка су кичма на којој опстаје наша партија у смутним и опасним водама данашње политике, где се бришу све разлике, а са њима се издају и нестају уверења и идеали.

Да, ми смо партија која има идеале, свој чврст програм и непоколебљива уверења.

И дубоко смо убеђени да ће, ако будемо упорни, и ако будемо пример истрајности у нашим уверењима, доћи време демократских сучељавања програма који надахњују грађане и покрећу друштво напред.

Својом чврстом борбом за нашу визију Србије, желимо да вратимо поверење у политику, то јест да грађани у тешким и непредвидивим временима, имају на кога да се ослоне и коме да верују, да дата реч и борба за њу стамено стоји спрам сваком изазову голе власти и себичних партијских интереса.

Више него икада Србији су потребне партије са кичмом коју не могу сломити пролазни ветрови владања.

Зато данас драги пријатељи желим да говорим о изазовима са којима се суочава наша Србија и наш народ у целини.

Због тога што се данас налазимо и као држава и као народ и као друштво у огромној опасности, највећој у последњих двадесет година.

Процес сламања Србије, започет баш пре две деценије, мучком агресијом и злочинима НАТО пакта, очито за креаторе такве, нама непријатељске политике, није окончан.

Србију треба потпуно разбити, трајно јој одузети Косово и тако осакаћену и понижену увести у НАТО, као коначан ударац нашој слободи и независности.

Републику Српску треба укинути или у тој мери развластити, да српски народ преко Дрине остане неповратно без институција које могу да му дугорочно, у отворено непријатељском окружењу, гарантују не само слободу, већ и голи опстанак.

Преостале Србе у Хрватској треба заплашити сталним, свакодневним насиљем да или оду из те наследнице усташке НДХ, или да се одрекну своје нације.

Срби у Црној Гори и Македонији једном врстом идентитеског геноцида треба да буду претопљени у нације настале управо од Срба, на развалинама комунистичке бивше државе и да просто ишчезну са вековних простора нашег народа.

Изнутра, Србију треба ослабити сталним сукобима, да ни око једног најважнијег државног питања не постоји политичка сагласност.

У тој сталној свађи и кавзи, која је увек знак слабости и безнађа, мешетари који желе да нас сломе, извршиће избор својих фаворита баш међу онима који никаква уверења ни кичму немају, никакву љубав према снажној Србији, осим голе жеље за влашћу и провинцијске потребе за допадањем и признањем од стране спољних непријатеља из назови „великог света“.

За њих је признање од мешетара из тог назови „великог света“ највећи идеал.

А за нас је највећи идеал и свет – наша Србија!

Када ми, Српска народна партија, говоримо о државотворности, ми говоримо о националном јединству и националној слободи.

И они су повезани, и једног без другог нема и не може бити.

Ако нисмо уједињени око оног ко смо као народ, шта нам је историја и шта су нам светиње, куда идемо у будућност, шта нам је држава и шта је то што бранимо сви као последњу линију опстанка, ту слободе нема и нама управљају други, ван нашег народа и државе.

Ако не одлучујемо сами и слободно о нашим интересима и нашој будућности, већ нам оно што је наш интерес кроје други, онда смо разбијени и сломљени и на путу нестанка као историјског народа.

Без националног јединства и националне слободе, нема јаких институција које штите наше границе, али и које штите људска права, слободу и демократију.

Нема јаке војске, нема слободних судова и медија, нема ефикасне управе, нема развоја и јаке привреде.

Само свест о сопственој слободи и њеном значају, покрећу љубав према отаџбини тако да је градимо све јачу и економски успешнију.

Онај ко не љуби државну и националну слободу, њему није ни до народа, ни његових институција.

Њега не занима ни да поштује Устав и законе државе, њега не занимају људске слободе и судбине.

Он је политички себичњак који гледа само свој интерес и власт, и није му важно шта о њему мисли његов народ, већ они од којих очекује да му подаре моћ владања у њиховом, а не у државном и народном интересу.

Па је због тога спреман да гази све, од Устава до националне историје.

Зато за Српску народну партију нема пречег задатака до борити се и чувати државну и националну слободу и јачати наш патриотизам и љубав према отаџбини.

Када освојимо слободу у нашим срцима, када нас у деловању покреће љубав према Србији, ми сми већ победници.

Могу нас јачи окупирати, могу нам претити, али нас не могу покорити.

Јер ће сан о слободној Србији увек покретати сваку нашу генерацију док слобода не буде поново освојена.

Тако нам и данас говоре да је Косово изгубљено и да више није српска територија.

И то нам изнова понављају они коју су нас пре две деценије бесомучно и варварски бомбардовали, да би нам отели Косово.

Али ми, слободни Срби, знамо да је Косово наше и да је само привремено окупирано.

Где им је та лажна држава за коју су залегле све највеће западне силе?

Има ли је у Уједињеним нацијама?

Има ли је у Унеску?

Има ли је у Интерполу?

Нема је нигде где је Србија била спремна да „покаже зубе“ тој лажној држави!

Показали смо да када желимо, ми можемо да срушимо све те насилне снове о лажној шиптарској држави на нашем Косову.

Јер, ми имамо наш Устав, његову преамбулу и Резолуцију 1244.

Морамо се чврсто држати ова два акта и на сваком месту спречавати, упорно и неодустајно да та лажна држава буде призната.

Колико ће то трајати?

Колико год је потребно да се изнова освоји слобода.

Ни наши дедови, док су прелазили Албанију, нису знали колико ће дуго бити окупирана Србија!

Али су знали да се боре за оно најсветије што постоји – за крст часни и слободну златну, за своју отаџбину, за своју србију!

Они нису знали колико ће окупација трајати, али су веровали да ће се једнога дана вратити.

Зато што нису изгубили веру, зато су освојили слободу.

Као што ћемо и ми, у то будите сигурни, поново ослободити наше Косово!

Да, треба да преговарамо са Албанцима, али нема преговора док не укину законе о формирању војске лажне државе Косово и док не укину антицивилизијске таксе на робу из Централне Србије.

Уверен сам да преговори морају кренути изнова, јер је очито да је Бриселски споразум пропао, вољом Албанаца и пасивношћу њихових ментора.

Не може Београд да испуни све, а Албанци ништа.

То се у народу зове пропао посао, и мора се кренути изнова, уз посредовање сила које заиста могу довести до решења, а то су Русија, Кина и Америка.

У тим новим преговорима треба бити стрпљив и чврст, доследно се држати нашег Устава и Албанцима понудити најширу могућу аутономију.

Само ако будемо доследни и упорни, срушиће се та њихова лажна државност као кула од карата.

Помагаћемо Србе на Косову још више и јаче и стварати све услове за њихов не само опстанак, већ и јачање и сваки напредак.

И не треба ми данас, ова генерација Срба, да себи наметнемо терет решавања питања Косова.

То питање ће бити решено када за то дође време.

Пстоји нешто изнад, нешто веће од сваке политике и воље људске, што ће уредити ово питање онако како снага и суштина наше православне вере предодређује.

А наша православна вера је увек побеђивала сву силу и неправду која је као јарам наметана нашем народу.

На нама, овој генерацији Срба, је да нашој деци оставимо Србију најмање у оним границама како смо је примили од наших очева.

То је света српска традиција, и то је политика Српске народне партије.

Често су нам, ево већ три деценије, наметали лажни избор између Русије и Европске уније.

Кажу, ви Срби и Србија морате се определити, не можете бити на две столице.

Увек су такви притисци долазили са стране запада, а никада Русије, и то баш у намери да нам сломе слободу одлучивања, да ми сами, мерећи и вагајући своје интересе, сарађујемо са оним са ким ми хоћемо и како и колико хоћемо.

А Русија се увек кроз историју, па и данас, показала као наш највећи и најважнији савезник и пријатељ.

У одбрани нашег Косова, нисмо имали ближег пријатеља.

Ко је ставио вето на Ахтисаријев план?

Русија и председник Путин!

Ко је спречио Резолуцију о Сребреници по којој би Срби као једини народ у историји били проглашени геницидним?

Русија и председник Путин!

Ко је одлучујуће помогао Србији да спречи да Косово уђе у Унеско и Интерпол?

Русија и председник Путин.

Ко непоколебљиво брани у Савету безбедности Уједињених нација Резолуцију 1244 по којој је Косово Србија?

Русија и председник Путин.

Хвала Русији, и хвала председнику Путину за подршку, за пријатељство и за партнерство!

Српски народ то никада неће заборавити!

Са Русијом јачамо нашу војну сарадњу, преко које наша војска постаје опремљенија и јача.

Јачамо енергетску сарадњу, а отвориле су се и нове перспективе економске сарадње у области иновација, дигиталне економије и нуклеарних технологија.

Наша сарадња са Русијом, поред великих плодова прошлости, сада има снажне темеље за будућу још бољу политичку, економску, технолошку и војну сарадњу.

Уверавали су нас да европски пут нема алтернативу и да на том путу морамо све више и више жртвовати наших интререса, како би били ближе том новом “земаљском рају “.

И шта би пре неки дан?

Дошла француска министарка и у сред Београда, после деценија европских нада и снова, саопштила нам да дуго, а можда никада Србија неће ући у тај њихов клуб.

Ипак, останите на том путу, жртвујте све што се од вас још тражи, посебно Косово, јер ће можда једног дана, ако од вас било шта остане, неке нове бирократе у Бриселу бити боље воље.

Драги пријатељи, распршили су се сви ти европски снови наших лажних елита, на којима су живели деценијама, залуђујући и лажући Српски народ.

Ником никада нећу допустити да каже да наша партија није европска.

Ми смо у нашим идејама европскији од многих који се данас таквима представљају.

Ми се залажемо за демократску, снажну, слободну Србију, у којој се поштују Устав и људска права, у којој се поштују закони, али и сопствена територија и историја.

У чему смо другачији од рецимо немачких или француских партија?

Бране ли те земље свој Устав?

Бране ли своје територије?

Бране ли Французи Корзику?

Бране ли Шпанци Каталонију?

Бране ли своју историју, своје границе, своје сународнике ван отаџбине?

Наравно да бране. итекако бране!

Е и ми ћемо, као и све велике и уређене европске државе.

То је за нашу партију Европа у Србији.

То је европска Србија, а не издаја државе да би се био прихваћен од плаћених елита у Бриселу.

Хоћемо снажну економску сарадњу са европским привредама, хоћемо инвестиције, али увек у складу са нашим националним и привредним интересима.

Европа се мења, ми не знамо како ће она изгледати.

Буде се народи, траже да им се врате украдене државе и суверенитет и сва је прилика да ће у будућности Европа бити формирана као једна заједница слободних нација.

Ми у Србији то морамо пажљиво пратити и бити стрпљиви, мудри и чувати своју државу и свој народ.

Имамо ми пријатељске и земље и партије у Европи, са којима одлично сарађујемо и желимо им срећу на изборима у мају за Европски парламент, знајући да је историја увек на страни слободе.

У овим новим околностима одсуства реалне европске перспективе, Србија мора редефинисати своје позиције по неколико питања.

Морамо да кренемо у унутрашњу политичку консолидацију, стварање основа за шире национално јединство и јачање свих државних институција и уставних права и слобода.

Јачање Уставног поретка услов је за стабилност и снагу Србије.

Морамо отворити нове перспективе за јачу економску сарадњу са Русијом, Кином и источним тржиштима, али задржавајући присуство на тржиштима Европе.

То ће дати нову шансу нашој привреди у свим секторима.

Наше позиције на међународној сцени морамо још опрезније дефинисати, сагласно нашим интересима, подржавајући позиције пријатељских земаља без обзира на то шта кажу бриселске бирократе.

Да ли су се они водили својим интресима када су нам саопштили да нас не желе у свом друштву?

Јесу.

Е онда ћемо се и ми искључиво руководити интересима Србије када гласамо у међународним форумима.

Jош чвршће морамо да бранимо нашу војну неутралност.

После две деценије од НАТО бомбардовања, не постоји ниједан разлог да се приближимо том војном савезу коју нас је крвнички бомбардовао 72 дана.

Њихова улога је искључиво агресивна, уперена против самосталности држава чланица и против Русије.

Агресивно ширење НАТО на Балкану, које сада укључује и Црну Гору и Македонију, има за циљ да натера Србију и српски народ на капитулацију, да наш народ изгуби своју слободу и постане непријатељ Русије.

Српска народна партија на то никада неће пристати.

Не заборављамо хиљаде убијених, десетине милијарди штете у срушеним фабрикама, мостовима, кућама, пругама, постројењима.

Пристајемо само на сарадњу до нивоа који бисмо имали са другим војним савезом окупљеним око Русије – ОДКБ.

Ни више ни мање.

Српска народна партија је 2016. године једина у парламенту гласала против претходног споразума са НАТО – ипап, који је сарадњу са овим војним савезом подигао на највиши могући ниво.

Ми смо против тог нивоа сарадње са НАТО пактом и ту позицију нисмо променили, нити ћемо је променити.

Поштовани пријатељи,

Морамо изградити јаку и слободну Србију, да би наша матица могла бранити наш народ у расејању, који је свакодневно изложен притисцима и претњама.

Непоколебљиво ћемо бранити Републику Српску и њене дејтонске надлежности.

Право на име и право на Устав Српске, право на државне празнике и почаст њеним херојима, никада не смеју бити доведени у питање од стране Србије.

Слобода Срба преко Дрине извојевана је крвљу и уз велике жртве, и такву слободу ми морамо и чувати и поштовати.

Морамо још више стати уз наш народ у Црној Гори, који је изложен невиђеном притиску и прогону, да се одрекне себе, своје вере, писма и историје.

Сада, када се диктаторски режим Мила Ђукановића љуља под театром корупције и лажи, када народ у све већем броју слободно излази на улице црногорских градова да би тражио његов одлазак и промене, прилика је да Србе подржимо и охрабримо, тражећи изнова да се поштују њихова права.

Исто тако и у Хрватској, где повампирено усташтво у лику актуелне хрватске власти прети и прогони Србе, како би их отерало у нацистичком сну о чистој хрватској држави, морамо тој држави, ако одмах не промени своју политику одговорити снажно.

Најпре на привредом плану, а потом ако треба и даље, свим расположивим мерама.

Доста је било, нема више понижавања пред тим повампиреним усташтвом.

Јер шта је друго него усташтво када разбијате табле са ћириличним натписима, када нападате спортисте или палите лутке са ликом српског политичара?

Шта је следеће? убиство?

Доста!!

Поштовани пријатељи,

Сачувати слободу Србије, њене институције и њен уставни поредак,

наше Косово и српски народ у региону, јачајући уставност и демократију изнутра, као услов националног јединства, уз вођење мудре спољне политике, са војном неутралношћу и са ослонцем на пријатеље, у промењеним околностима наше европске перспективе највећи је изазов наше генерације.

Оваква политика није лака, али је она за нас једина исправна.

Никада није било лако за српске државнике борити се за државну слободу и водити политику из уверења.

Ми у Српској народној партији изабрали смо овај пут, дубоко уверени да је он једино исправан не само за нашу партију, већ и за Србију.

Ми се онога у шта верујемо нећемо одрећи због власти.

Јер,  како се каже у народној песми, боље је сачувати душу, то јест уверења, него изгубити главу, то јест власт.

Због тога смо основани, због тога постојимо, због тога смо Српска народна партија!

Живео Лазаревац!

Живела Србија!