Несклад између идеје и реализације

16. октобра 2019.

by / 0 Comments / 31 View / 16. октобра 2019.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је, пре неколико година, започело процес спољашњег вредновања квалитета рада, и завршило петогодишњи циклус оценивиши све васпитно-образовне установе доуниверзитетског нивоа у Србији. Дошло је време за сумирање резултата и отпочињање новог циклуса вредновања, а све у циљу унапређивања квалитета рада основних и средњих школа и предшколских установа.

Испоставило се да је процес вредновања отворио многа питања, указао на многобројне слабости установа, па тако и комплетног система, али и потврдио да у нашем образовању, као и у многобројним областима друштвеног живота, постоје добре намере, идеје, замисли, али да је њихова реализација често површна и готово безвредна. Не бисмо баш толико негативно оценили екстерну евалуацију и њене резултате, али нам измењени стандарди квалитета и ревидиран начин оцењивања рада школа ипак указују на мањкавости које готово засењују огроман петогодишњи труд и рад саветника из школских управа који су овај посао обавили.

Пре свега, а на то бисмо првенствено да укажемо, Министарство врло често заказује у имплементацији своје стратегије, што је и овде очигледно био случај, као и у подстицајним мерама (позитивним, али и негативним), којих и нема, тако да резултати и оцене екстерне евалуације нису произвели жељене ефекте, али и никакве последице. Како за оне који су постигли одличне резултате, тако и за оне који су потпуно разочарали својом неактивношћу и непознавању и непридржавању прописаних норми.

Дакле, сматрамо да су два важна недостатка обележила први петогодишњи процес вредновања квалитета школа и предшколских установа у нашој замљи.

Први, запослени у школама и предшколским установама нису у довољној мери обучени за имплементацију стандарда квалитета које је прописало Министарство, и други, Министарство ни на који начин није реаговало на неке изузетно слабе резултате, као ни на оне изнад просека. На тај начин је петогодишњи циклус вредновања сведен, рекло би се, на пилотирање замишљеног процеса, и није личио на озбиљну активност која има за циљ да провери да ли, и у којој мери, васпитно-образовне установе поштују и спроводе најозбиљнију и најобухватнију реформску активност у последњих неколико деценија. Да подсетимо, Србија никада до сада није имала стандарде квалитета рада у образовном систему тако да се очекивало да ће Министарство много боље да припреми установе за екстерну евалуацију, проверу и оцену квалитета рада.

И на крају, из непознатих разлога Минстарство је у процес вредновања рада школа, на основу веома прецизних стандарда и још прецизнијих индикатора (на 4 нивоа, по новом Правилнику), унело процедуру која налаже да запослени у школама оцењују рад екстерних евалуатора. Ова одлука је, чини нам се, углавном мотивисана додворавању синдикатима, и потпуно бесмислена, јер упитници који се нуде запосленима у школама у потпуности одударају од веома захтевних процедура и припрема просветних саветника, као и прописаних стандарда и индикатора, и своде се на прост утисак и лични став испитаника. Такав суд, заснован једино на субјективним мерилима анкетираних нема никаквог смисла и неће допринети унапређењу квалитета рада. Може се, напротив, доживети као средство за понижавање екстерних евалуатора, просветних саветника (они га тако доживљавају), који су крем васпитно-образовног система ове земље и који ће бити полигон за избацивање фрустрација наставника оцењених слабијим оценама због недостатака у раду и непознавања стандарда и индикатора. Да подсетимо, просветни саветници су селектовани приликом добијања својих звања, многи од њих су магистри и доктори наука (неки су докторирали управо на стандардима квалитета и екстерној евалуацији), прошли су стотине сати стручног усавршавања, одржали на десетине обука и семинара, аутори су многих уџбеника и стручних радова. Да би постали екстерни евалуатори морали су да прођу обуку (двогодишњу) коју су спроводили страни консултанти који су били изузетно задовољни радом наших саветника. Осим тога, просветни саветници имају апсолутно најширу слику стања ствари у васпитно-образовним установама доуниверзитетског нивоа, јер су током протеклих пет година обишли, оценили и прегледали, сваки од њих, бар педесет установа, што је непроцењиво и немерљиво искуство.

Дакле, Министарство дефинитивно није припремило установе за нови циклус екстерне евалуације, није припремило мере (ни позитивне, а ни негативне) за школе након добијених оцена, али је, зато, припремило анонимне упитнике засноване на произвољним паушалним проценама, којима ће допустити запосленима у школама да оцењују рад и знање(?!) просветних саветника, а да о начину обављања њиховог посла и њиховим компетенцијама (изузетно високим) знају веома мало, готово ништа. Можда наведени пример не говори у потпуности о могућим недостацима предстојећих шестогодишњих обилазака и оцењивања рада школа, али јасно указује на то да отпочиње још један тежак посао који неће донети очекиване резултате, јер се у први план постављају потпуно непотребне радње, од којих нико неће имати користи, а заборављају фундаменталне – права припрема установа са објашњењима о променама које су донесене, а о којима огромна већина наставника не зна ништа (о овоме смо сасвим добро информисани).

За некога у Министарству је важније то што ће наставници моћи да попуне анонимне анкете о раду саветника, без обзира на то што о свом раду, веома стриктно и прецизно дефинисаном у ревидираним стандардима квалитета рада, не знају много, јер им, а то смо већ имали прилике да сазнамо, нико и није рекао да постоје.

Став Одбора за просвету Српске народне партије је да Министарсво просвете, науке и технолошког развоја треба да уложи много више напора у промоцију својих стратешких потеза, који у последње време имају смисла, али и да већу пажњу усмере на њихову имплементацију, јер без тих процеса ови стратешки потези неће дати жељени ефекат. Такође, сматрамо да је неопходно прецизно дефинисати подстицајне мере за запослене у школама, позитивне (награде, похвале, па и средства) за оне који показују висок квалитет у свом раду, али и негативне (до могућности губитка радног места) за оне који не испуњавају основне норме квалитета у свом раду. Само на тај начин, сигурни смо у то, систем може очекивати напредак.

Др Станиша Бањанин

Председник Одбора за просвету СНП-а