Ненад Поповић за Новости: Санкције Турској, шанса Србији

8. децембра 2015.

by / 0 Comments / 227 View / 8. децембра 2015.

Ауторски текст Ненада Поповића, председника Српске народне партије, за лист „Вечерње Новости“

Једну шансу да значајно повећа извоз у Руску Федерацију српска привреда је, нажалост, већ пропустила у претходних годину и по дана, јер није успела да повећа свој извоз на руско тржиште после увођења реципрочних санкција између Русије и ЕУ. Тим пре не би смела да пропусти нову, другу шансу, која се српским извозницима ових дана изненада указала, јер је руски премијер Дмитриј Медведев потписао документ којим се, због обарања руског војног авиона изнад Сирије, од 1. јануара 2016. забрањује увоз турског воћа и поврћа и појединих месних прерађевина у Русију. Као да се неко из Москве пре такве одлуке добро распитао шта би од тога могло да се набави из Србије!

С обзиром да наша земља има велики, неискоришћени потенцијал за производњу хране, Влада Србије би хитно, дакле већ у буџету за наредну годину, о којем ће се ових дана расправљати у Скупштини, требало да обезбеди додатна средства, којима ће стимулисати већу производњу и извоз пољопривредно-прехрамбених производа у Русију.

Зато би, ако ни због чега другог, онда бар због новонастале ситуације Влада морала још једном да размотри и одустане од намере да чак и номинално смањи Аграрни буџет и субвенције пољопривредним произвођачима у 2016. за око 110 милиона динара. Такође, део новца у буџету за наредну годину требало би одвојити и за субвенционисање камата на кредите, које би банке одобравале компанијама са уговореним извозним пословима на руском тржишту. За те намене могао би да се искористи и део средстава већ постојећих институција, Фонда за развој и Агенције за осигурање и подстицање извоза.

Уколико Влада не помогне домаћим привредницима да искористе и другу шансу за пробој на руско тржиште, питање је да ли ће им се нова, трећа прилика уопште и указати. Тим пре што се компаније из других земаља света неће либити да појуре и заузму позиције на огромном тржишту са више од 150 милиона потрошача и 50 пута већим бруто домаћим производом од Србије.

У супротном, уколико Влада не помогне домаћим привредницима да искористе и другу шансу за пробој на руско тржиште, питање је да ли ће им се нова, трећа прилика уопште и указати. Тим пре што се компаније из других земаља света неће либити да појуре и заузму позиције на огромном тржишту са више од 150 милиона потрошача и 50 пута већим бруто домаћим производом од Србије.

Могли бисмо понешто научити и од америчких компанија. Док је због санкција извоз Француске, Пољске, Немачке и Италије у Русију прошле године смањен за више од 10 одсто, амерички извоз је у јулу 2014, дакле непосредно након пооштравања санкција, повећан за рекордних 48,9 одсто!? Упркос томе што је до тог месеца Русија смањила свој увоз за 12,4 милијарде евра, САД су повећале испоруке својих производа руским купцима за 1,9 милијарди евра! Слично су се понашале и фирме из Естоније, а нису скрштених руку седели ни мудри Швајцарци. То су подаци које Влада Србије увек може да искористи као крунски аргумент да каже „не“, сваки пут када нам из ЕУ буду тражили да уведемо санкције Русији. Колико се простора данас отвара на руском тржишту, најбоље сведочи податак да је турски извоз у Русију прошле године вредео 6,6 милијарди долара. Ако српске фирме успеју да се изборе за само два одсто тог „колача“, извоз наших компанија у Русију повећао би се за више од 130 милиона долара, или за чак 20 одсто. Осим за пољопривредне произвођаче и прерађивачку индустрију, ово је велика шанса и за развој српског туризма и обнову посусталог грађевинарства. Само у току прошле године Турску је посетило близу пет милиона руских туриста, који тамо годишње у просеку троше скоро четири милијарде долара, што је око 10 одсто бруто домаћег производа Србије. Бар део њих могао би, агресивнијим наступом тур оператера на руском тржишту, да се доведе у Србију.

С друге стране, држава би гаранцијама могла да стане иза наше грађевинске оперативе, да поново заузме место какво је некада имала у Русији. Ово је можда и последња шанса за ренесансу српске грађевинске оперативе на руском тржишту. Тим пре што би због веома затегнутих односа на релацији Москва-Анкара турске грађевинске компаније могле да изгубе то атрактивно тржиште, на којем су, према неким проценама, у последњих четврт века сваке године у просеку склапале две милијарде долара вредне уговоре и само у Москви градиле милионе квадратних метара стамбено-пословног простора годишње.

Могли бисмо понешто научити и од америчких компанија. Док је због санкција извоз Француске, Пољске, Немачке и Италије у Русију прошле године смањен за више од 10 одсто, амерички извоз је у јулу 2014, дакле непосредно након пооштравања санкција, повећан за рекордних 48,9 одсто!?

Тренутно, српске компаније у укупном увозу Русије учествују са занемарљивих 0,35 одсто и тај удео не може се битније повећати без снажније институционалне, финансијске, логистичке и сваке друге подршке државе. А простора за то, очито, има. На нама је само да ту шансу искористимо. У супротном то место ће заузети неко други. Можда баш они који од нас у пола гласа траже да уведемо санкције Русији! Треба ли бољи доказ за то од податка да је Русија у јулу 2014, док се рат санкцијама са Западом стално заоштравао, увезла 7,5 пута више свињског меса из САД (за 26 милиона евра) него из Србије (3,4 милиона евра)?

Веће ангажовање државе у сарадњи са Русијом било би у интересу свих. А пре свега Србије и њене привреде, којој је повећање извоза практично једини канал за повећање производње у наредне две године, све док пензије и плате у јавном сектору буду под контролом због договора са ММФ-ом.

Веће ангажовање државе у сарадњи са Русијом било би у интересу свих. А пре свега Србије и њене привреде, којој је повећање извоза практично једини канал за повећање производње у наредне две године, све док пензије и плате у јавном сектору буду под контролом због договора са ММФ-ом. Зато је за многа домаћа предузећа и експорт у Русију једно од могућих решења за преживљавање до опоравка домаће тражње. А ако мисли да им помогне, држава би, поред Министарства, Канцеларије, скупштинског Одбора и ко зна каквих још све институција за европске интеграције, требало хитно да оснује макар једну институцију која би се бавила подстицањем нашег извоза на руско тржиште – Канцеларију за економску сарадњу са Русијом.

Вечерње Новости