Митар Ковач: Турска жели да се војно, политички и економски врати на Балкан (ВИДЕО)

1. марта 2017.

by / 0 Comments / 174 View / 1. марта 2017.

Турска је кроз читаву историју политички и војно била заинтересована за простор Блиског Истока, али и Балкана. Њене аспирације су биле веће док је била моћна империја и сањала да загосподари светским пространствима, ширећи огњем и мачем исламску веру и културу. Данас Турска настоји да буде водећа регионална сила и да се прикључи друштву најутицајнијих држава савременог света, рекао је др Митар Ковач, члан Председништва и председник Одбора за одбрану Српске народне партије.

Он је на конференцији „Панисламизам, неоосманизам и савремена Турска – последице по регионалну безбедност“ у организацији Института за међународну политику и привреду, говорио на тему „Војни аспект деловања савремене Турске“.

Како је истакао Турска се данас озбиљно дистанцирала од секуларне државе у правцу доминације вере у управљању државом.  Такав тренд промена значајно се рефлектује на све функције државе, посебно на спољнополитичку и одбрамбену, односно турске оружане снаге које су биле гарант секуларне државе и чувари дела Кемала Ататурка.

– Војни аспект деловања Турске тешко је сагледати без непосредног увида у њене спољнополитичке односе са утицајним субјектима међународних односа, као и без сагледавања унутрашње стабилности и терористичког деловања припадника Исламске државе и оружане побуне Курда. Напори које Турска улаже у побољшање сопствене позиције у међународној заједници постају све видљивији. Премијер Турске Јилдирим најавио је да ћe фокус Турске бити на побољшању односа са Русијом, Израелом, Eгиптом и Сиријом. Таква стратегија, након почетка сарадње са Русијом, довела је и до отвореног и конструктивног укључивања Турске у рату у Сирији, где настоји да успостави властиту сферу утицаја на северу те државе. Зато се очекује наставак турског ангажовања у Cирији које  ће у све већој мери бити усмерено на борбу против курдских формација у тој земљи. Турска такође настоји да „присвоји“ решавање палестинског питање од Египта – објаснио је Ковач.

Говорећи о спољнополитичком деловању Турске на Балкану Ковач је рекао да је оно у протеклом периоду било је смањено због преокупираности тамошњих власти унутрашњом ситуацијом и кризама у Ираку и Сирији.

– Привремена пасивност Анкаре ипак није довела до прекида програма јачања палитичког и економског присуства, примарно у Босни и Херцеговини, али и у Србији, Македонији… Турске власти наставиће да пружају подршку институцијама у Приштини са циљем афирмације независности лажне државе Косово. И даље остају један од најактивнијих заговорника трансформације Косовских снага безбедности у „Оружане снаге Косова“ и ревизије Дејтонског уставног оквира у БиХ – истакао је Ковач.

Председник Одбора за одбрану СНП је додао да на јачање позиције Анкаре на Балакну утиче и чињеница да је Турска постала важан фактор у енергетској безбедности због изградње гасовода Турски ток али и великог утицаја на мигрантску кризу с обзиром на то да је ова земља прва на „линији одбране“.

– Расту изгледи да Турска, која у потпуности контролише миграторни притисак на „балканској рути“, ту позицију искористи како би од европских и земаља региона испословала нове привилегије на Балкану – упозорио је Ковач.

Објашњавајући политичке инструменте којима Турска покушава да увећа утицај на Балкану Ковач је нагласио да је то пре свега деловање кроз НАТО пакт.

– Ширење НАТО на све балканске државе за Анкару представља начин да сачува њене заједничке интересе са САД. Око решавања отворених питања међу балканским земљама Турска покушава да ограничи утицај ЕУ и да се наметне као алтернативни центар утицаја – наглашава он.

Ковач је навео да се економски инструменти деловања Анкаре огледају у директним инвестицијама у стратешке привредне секторе.

-Турска је оријентисана на саобраћајну инфраструтуру у Србији, БиХ и Албанији, и жели да је повеже у јединствену саобраћајну целину. Али за сада је инвестирање у региону и даље знатно ниже у односу на улагања ЕУ и Русије. Што се тиче културолошких инструмената они се пре свега односе на верски утицај. Директорат за верска питања Турске значајно је повећао број сусрета са локалним исламским верским званичницима и висину новчаних средстава за стипендирање студената теологије из балканских земаља (на годишњем нивоу на школовање у Турску се yпућује око 300 студената из региона). Турски верски званичници озбиљно настоје да се активно укључе н у рад Исламске заједнице у Македонији и Србији. Очекује се и јачање активности ка стварању обједињене Исламске заједнице на Балкану, укључујући и ону у Србији, а под окриљем турских верских власти – објаснио је Ковач.

Он је закључио да се војно деловање Турске може сагледати у контексту три кључна питања: реформе и „чистке“ у турским оружаним снагама; борба против оружане побуне Курда у Турској, Сирији и Ираку и учешће у рату у Сирији у борби против Исламске државе; као и војно технолошку модернизацију турских оружаних снага.

У раду конференције је учествовала и доц. др Јелена Вукојичић, члан Одбора за одбрану СНП која је говорила на тему: Панисламизам у Балкану, стање и перспективе.