Министар Поповић за „Време“: Русија је пријатељ Србије

31. јануара 2019.

by / 0 Comments / 83 View / 31. јануара 2019.

“СФРЈ је направила највећу грешку када је 1989. године зауставила све државне процесе везане за коришћење нуклеарне енергије и развој нуклеарних технологија. Наши најбољи нуклеарни стручњаци тада су напустили Србију. Отишли су на Запад, да раде код оних који су наш народ убеђивали како је нуклерна енергија опасна, док су истовремено у својим земљама градили нуклеарне електране. Угасиле су се катедре на факултетима, прекинула истраживања, запустили наши истраживачки ректори у Винчи. Остали смо без научноистраживачке базе која је била једна од најбољих у Европи“

Приликом недавне посете председника Владимира Путина Србији потписан је 21 споразум о сарадњи Србије и Руске Федерације од којих је трећину потписао министар Ненад Поповић, задужен за иновације и технолошки развој.

“Сви потписани споразуми имају огроман значај за Србију“ каже за „Време“ министар Поповић и објашњава: „Споразум који сам потписао са Росатомом о коришћењу нуклеарне енергије у мирне сврхе, отвара ново и значајно поље сарадње која ће у великој мери утицати на будућност Србије. Потписали смо и заједничку изјаву о изградњи Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације у Србији, где ће се у будућности образовати и обучавати најбољи српски кадрови за развој и примену нуклеарних технологија у мирнодопске сврхе. Такође, потписао сам споразум са руским Роскосмосом о коришћењу руских сателита за потребе српске пољопривреде, телекомуникација, безбедности, саобраћаја, катастра… Затим са руским Министарством дигиталног развоја, веза и масовне комуникације које креира политику дигитализације руске државе и индустрије, а са којим ћемо радити на развоју заједничких оперативних система за “паметне градове”. Ту су и споразум са руским иновационим кампусом и универзитетом Сколково који је један од најважнијих руских центара за развој младих инжењера и технолошких стартапова; споразум са руском државном корпорацијом “Россети” о развоју иновација у електроенергетици; као и меморандум са руском Агенцијом за стратешке иницијативе (АСИ), Руским ”венчурним” фондом (РВК), и компанијом ВЕБ Иновације. Овај последњи документ поставља основ за повезивање српског иновационог екосистема са најнапреднијим руским дигиталним и образовним центрима за стварање будућих технолошких лидера. Он предвиђа оснивање дигиталног центра “Тачка кључања” у Србији, по узору на такве центре који постоје широм Русије, а такође и оснивање заједничких српско-руских “венчурних” фондова за развој иновација.”

Каква је намена споразума који је потписан са Фондом Сколково? Да ли он подразумева размену студената и научника у оквиру сарадње са Универзитетом Сколково?

У Сколкову, који се налази у Москвској области, 20 километара од Кремља, развија се „иновациони град“ на око 400 хектара, где би требало да буде стално настањено 50.000 људи. Фондација Сколково се састоји из четири ентитета: Иновационог центра Сколково са више од 1.000 стартап компанија, Технопарка Сколково, Технолошког универзитета Сколково и Сколково Ситија. Универзитет Сколково основан је у сарадњи са најјачим америчким технолошким универзитетом МИТ (Massachusetts Institute of Science and Technology). То је спој руског и америчког инжењерског образовања и доказ да иновације и бизнис не познају границе и санкције. Тридесет најуспешнијих светских корпроација, као што су Сименс, Самсунг, Џенерал Електрик, ИБМ, Џонсон и Џонсон, Циско, Боинг, Филипс, Нокиа, Интел, Мајкрософт и други, потписале су партнерске уговоре о истраживању и развоју са Фондацијом Сколково. Сколково чак даје визе по убрзаној процедури за инжењере из целог света који овде намеравају да раде или отварају своје стартап компаније. То је начин да Русија привуче најбоље светске инжењере у свој иновациони екосистем. Са руководством Сколкова смо разговарали да српске иновационе компаније буду присутне у њиховом Иновационом центру, да размењују знање са руским колегама и колегама из целог света, као и да добију прилику да раде за највеће светске корпорације које су део заједнице Сколкова. Са руским партнерима смо разговарали и о томе да најбољи српски студенти добију стипендије за студирање у Сколкову, као и о могућности да организујемо заједничке постдипломске студије између Универзитета Сколково и универзитета у Србији. Такође, желимо да српске иновационе компаније учествују у конкурсима и програмима које финасира Сколково и други руски инвестициони фондови. Потписивањем споразума са Фондацијом Сколково успостављен је институционални оквир да реализујемо ове програме и очекујем да већ ове године јавности покажемо прве резултате те сарадње.

Несумњиво је да Србија може имати много користи од споразума које сте потписали, али шта Русија добија заузврат? Који је њихов мотив да нашим грађанима пруже приступ најмодернијим достигнућима и истраживањима?

Русија је пријатељ Србије. Много пута су показали то пријатељство. И на политичком и на економском плану. Русија је ставила вето на покушај да се укине Резолуција 1244 и тиме је сачуван једини међународно признати правни документ који нам гарантује територијални интегритет и суверенитет по питању Косова. Ставили су вето на покушај Велике Британије у Савету безбедности да се читав српски народ прогласи геноцидним. Да није било Русије и председника Путина, лажна држава Косово би постала члан Унеско и Интерпола. Лично сам упознат са тим какве је напоре уложила цела руска дипломатска мрежа да не дође до примања лажне државе Косово у међународне институције. Борили су се за то, рекао бих, најмање једнако колико и ми. Када нас је бомбардовао НАТО, Русија нам је једина економски помагала дајући нам нафту и гас, у најважнијем тренутку, онда када је наша критична инфраструктура била под ударом НАТО бомби. Будите уверени да Русија у односима са Србијом не тражи у свакој ситуацији свој економски интерес. Руски интерес је да Србија, као вековни пријатељ и савезник Русије на Балкану, буде снажна и независна. А данас једна земља може да постане таква ако има приступ најбољим технологијама, и најбољем знању, јер је то основ за јачање њене економије и привреде. А када једна држава има јаку и стабилну економију, онда је она способна да штити своје политичке интересе и да води суверену политику. То је једини интерес Русије – да Србија буде независна и суверена.

Jавност највише занима шта ће донети споразум две владе о сарадњи у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. О каквој се конкретно сарадњи ради?

Са руском државном корпорацијом Росатом потписали смо два документа: 1) Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе на основу потврђених и иновационих технологија, и 2) Заједничку изјаву о стратешком партнерству између Републике Србије и Руске Федерације у изградњи Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације. Тиме смо обновили сарадњу са Руском Федерацијом у области нуклеарних технологија која је обустављена пре читавих 30 година. Тадашња СФРЈ је направила највећу грешку када је 1989. године зауставила све државне процесе везане за коришћење нуклеарне енергије и развој нуклеарних технологија. Наши најбољи нуклеарни стручњаци тада су напустили Србију. Отишли су на запад, да раде код оних који су наш народ убеђивали како је нуклеарна енергија опасна, док су истовремено у својим земљама градили нуклеарне електране. Угасиле су се катедре на факултетима, прекинула истраживања, запустили наши истраживачки реактори у Винчи. Остали смо без научно-истраживачке базе која је била једна од најбољих у Европи. Али сада желимо да то променимо уз најбољег партнера којег данас можемо да имамо. Росатом је једна од највећих руских државних корпорација која у свом саставу има преко 330 предузећа са више од 250 хиљада запослених. Ова корпорација активна је на пет континената, а у Европи своје пословне активности остварује у 16 земаља, углавном чланица ЕУ, међу којима су Немачка, Француска, Холандија, Белгија и друге, али такође и у Енглеској и Швајцарској. Росатом само у суседној Мађарској реализује пројекте вредне 12.5 милијарди евра. Треба напоменути и то да у овом тренутку Росатом има договорене послове у висини од 133 милијарде долара у следећих десет година. Сада, када је Србија формализовала своју сарадњу са Росатомом, то је велика шанса и за српске компаније да учествују на међународним тендерима које спроводи Росатом. Росатом је такође и огроман истраживачки и иновациони систем, који више од 4,5% укупног профита улаже у научна истраживања, и који своје услуге базира на процесима континуалне иновације врло диверзификованог портфолија производа, Значајан део тог портфолија излази изван оквира енергетике, па је Росатом данас једна од најуспешнијх светских корпорација у развоју и примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, а посебно у области медицине, пољопривреде, индустрије. То значи да Србија кроз сарадњу са Росатомом добија и убрзани трансфер знања и технологија у многим областима привреде, који утичу на креирање нових, високовреднованих радних места.

Да ли ће сарадња о употреби нуклеарне енергије довести до изградње нуклеарних електрана у Србији?

То је тема о којој ће се тек дискутовати у будућности, и то би требало да буде широка дискусија у којој би учествовале најрелевантније научне, економске и државне структуре. За сада се треба фокусирати на оне пројекте са Росатомом који могу најбрже да донесу резултат за Србију. Ту пре свега мислим на изградњу Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације, који би био најмодернији центар за нуклеарне технологије у овом делу Европе. Овакви центри, који су изградјени на бази руских технологија, већ постоје у многим европским земљама, Мађарској, Словачкој и Чешкој, па и у непосредном окружењу, у Словенији. Центар у Србији био би заснован на најсавременијим технологијама које данас постоје. То би била последња генерација нуклеарних технологија, и са таквим центром Србија би сасвим сигурно могла да постане лидер у овом делу Европе у истраживању, развоју и примени нуклеарних технологија у свим релевантним областима. Тај центар би био база за образовање најбољих српских кадрова у овој области, али и центар где би се обучавали кадрови из целог света. У овом тренутку широм света гради се 60 нуклеарних електрана, што ће повећати садашње нуклеарне капацитете за близу 20 одсто. Србија ће имати најмодерније тренажне капацитете за обуку кадрова који ће управљати нуклеарним технологијама широм света у будућности. Реч је о инвестицији од неколико стотина милиона евра која би Србији донела једну нову развојну перспективу и отворила нови правац развоја наше економије.

Како планирате да убедите грађане да треба одустати од мораторијума за изградњу нуклеарних електрана који траје више од 30 година?

Када је у питању употреба нуклеарне енергије у производњи струје, препорука Европске уније је да се иде ка смањењу емисије штетних гасова и смањену употребе угља у производњи електричне енергије. С друге стране, потражња за електричном енергијом расте отприлике двоструко брже од укупне енергетске потрошње и очекује се да потражња за струјом порасте за више од 50 одсто до 2040. године. Скоро сви извештаји водећих организација о снабдевању енергијом у будућности указују на растућу улогу нуклеарне енергије као еколошки прихватљивог начина производње поуздане електричне енергије у великом обиму, оном који задовољава и потребе индустрије. Према последњим подацима, 38.3 одсто електричне енергије у свету добија се из угља, 23.1 одсто из гаса, 16.6 одсто из воде, 10.4 из нуклеарне енергије и 5.6 одсто из соларне и енергије ветра. Нуклеарна енергија обезбеђује 18% електричне енергије у земљама ОЕЦД-а. Француска добија око три четвртине своје електричне енергије из нуклеарне енергије; Мађарска, Словачка и Украјина добијају више од половине, док Белгија, Шведска, Словенија, Бугарска, Швајцарска, Финска и Чешка добијају трец́ину или више. Јужна Кореја обично добија више од 30% своје електричне енергије из нуклеарне енергије, док се у САД, Великој Британији, Шпанији, Румунији и Русији око једне петине електричне енергије из нуклеарне енергије. У Америци постоји 98 нуклеарних електрана. Мислим да ово говори довољно о оправданости употребе нуклеарне енергије у различите сврхе, па и у сврху производње струје, и ако то разуме један Американац, Немац, Францус, и било који Европљанин, али и Рус и Кинез, не видим зашто би се мишљење народа у Србији о томе превише разликовало.

Народ у Србији се плаши нуклеарнх електрана због нуклеарних катастрофа које су се догодиле у Чернобилу, а касније и у Фукушими у Јапану.

Чернобилска несрећа је лекција за целу светску нуклеарну заједницу. Ово је историјска прекретница у историји нуклеарне енергије и технологије. Након тога, сигурносни стандарди су ревидирани, степени заштите су побољшани, а улога човека у управљању нуклеарном реакцијом је скоро потпуно искључена. Од тада, посебна пажња је посвећена сигурности и сада се у свету граде реактори генерације 3 плус. Када је у питању Фукушима, ту се није догодила никаква “нуклеарна катастрофа”. Као резултат цунамија у марту 2011. у нуклеарној електрани Фукушима, дошло је до проблема у систему расхлађивања ректора. Због повреда узрокованих цунамијем, а не због радијације, на станици је погинуло двоје људи. И након ове несреће, сигурносни системи су поново ревидирани и ојачани, што је модерне станице данас учинило практично нерањивим. Ово су подаци који су јавни и о којима се отворено разговара у целој Европи и свету, али грађани Србије су дуго живели у информационом вакууму када су у питању вести из области коришћења нуклеарне енергије. Наши грађани треба да знају да је нуклеарна индустрија у Руској Федерацији увек била једна од најнапреднијих и да је Росатом сигурно један од најрелевантнијих партнера које смо могли да добијемо у овој области. Росатом је важан јер он не само да нуди најмодерније технологије, већ и технологије које су временом тестиране и потврђене. Сви пројекти Росатома у складу су са најсавременијим међународним захтевима за поузданошћу, као и највишим безбедносним стандардима које прописује Међународна агенција за нуклеарну енергију (ИАЕА).

У медијима се све чешће чује да нас очекују ванредни парламентарни избори на пролеће. Има ли истине у тим наводима? Какав је ваш став, требају ли Србији још једни избори?

Питање избора је увек питање постојања поверења грађана у актуелну власт. То је увек питање легитимности изабраних представника и одлука које доносе у име грађана. Редовни изборни циклуси свакако доприносе политичкој стабилности у друштву и обезбеђују довољно времена за спровођење утврђене политике. Али, ако се јавно отвори  питање постојања легитимитета и подршке Влади и њеној политици ,нема никакве сумње да у једном демократском друштву увек треба дати предност изборима, макар и ванредним, који једино могу успоставити већинско поверење између грађана и Владе.

Зар не мислите да би се расписивањем ванредних избора дала додатна мотивација да се протести грађана и опозиције наставе и увећају? Могу ли избори да буду тачка уједињења целокупне опозиције и незадовољних грађана?

Расписивање и одржавање избора не треба уско посматрати кроз деловање појединих политичких актера у једном друштву и да ли ће оно некоме штетити или користити у политичком деловању. Влада спроводи своју политику и очигледно је да због резултата које остварује има подршку грађана. Опозиција се са том политком не слаже и бира своје методе борбе да би грађане убедила у супротно. Ја сам уверен да Влада има већинску подршку грађана, и ако то буде јавно доведено у сумњу, избори су најбољи демократски одговор на такве тврдње. Народ је у демократији једини извор сваке легитимне власти.