ИКТ екосистем у Србији, улагање у будућност

15. октобра 2019.

by / 0 Comments / 31 View / 15. октобра 2019.

Уколико желимо да имамо будућност у ИКТ индустрији која је као и до сада пратила светске трендове и кретања важно би било и да улажемо у будућност, а будућност сваког народа, државе су деца.

Држава Србија је веома заслужна за све резултате које тренутно постиже наша ИКТ индустрија на домаћем и иностраном тржишту. Иза успеха стоје деценије улагања у образовање, која су омогућиле да се створи критичан ниво знања који је у одређеним тренуцима показао свој квалитет и заузео високо место на лествици светских ИКТ индустрија.

Сада када се бележи раст из године у годину важно је да се та улагања наставе и вишеструко увећају и поред тога уведу и нови начини њихових коришћења, који ће довести до наставка континуираног раста и развијања ИКТ екосистема у Србији.

Увек се говорило да квантитет правилним праћењем и усмеравањем неминовно даје квалитет. С тим у вези, поставља се питање како Србија која је вишеструко мања по броју становника од својих конкурената на светском ИКТ тржишту да обезбеди квантитет?

Један од приступа је да се деца већ у основној школи почну укључивати у ИКТ екосистем. Овде наилазимо на питање кадрова одговарајућих профила у школама. То питање је потпуно исправно и решиво на више начина.

Једно од решења је да се компаније укључе у образовање деце кроз пружање конкретних примера примене ИКТ решења у разним сферама кроз повремено ангажовање својих запослених у раду са децом, као стручни сарадници школа. При томе би добар део времена проводили у охрабривању деце да износе своје идеје и да дискутују о њима са децом на њима прихватљивом нивоу. Свака компанија или појединац који би приступио оваквом програму заузврат би добио одређене подстицаје од државе, као и непресушни извор идеја које извиру из мозгова који нису оптерећени предрасудама, ограничењима и који су највише орјентисани на безбрижно сањарење. Позитивне стране овог приступа су да би деца могла износити своје идеје компетентним људима, упознавати се са праксом и тренутним кретањима. Не тако добре стране овог приступа су да људи који раде по ИКТ компанијама врло често нису формално едуковани за овакве активности тако да би школе требале да обезбеде особље које поседује адекватно образовање и искуство из ове области и да заједно са ИКТ стручњацима раде са децом. Овакав приступ би требао да се примени на свим нивоима образовања, основном, средњем, вишем и високом. Кроз рад са децом временом када се искристалишу деца која брже овладавају вештинама и знањима, та деца треба да се мотивишу да се такође укључе и помогну својим другарима да им на начин, њима разумљив, помогну да се и они активније укључе у ИКТ екосистем.

Деца која се издвоје од својих вршњака се кроз правилно усмеравање и усавршавање упућују на активности у научно-технолошким парковима, иновационионим центрима, које су примерене њиховом узрасту и кроз њихову мрежу упознавати вршњаке из свих делова Србије, региона… и тако отварати могућности за сарадњу.

Као један од резултата овог приступа ће бити да ће наша омладина већ у раном добу кренути са оснивањем Startup компанија које ће временом изнедрити потпуно функционалне компаније које послују на светском тржишту и сва улагања вратити назад у буџет Србије кроз порезе, доприносе запослених у тим компанијама.

Горе описан приступ је идентичан принципу по којем природа функционише милионима година и за то време смо од планете на којој фактички није било живог света стигли до данашњих дана где све врви од живота.