Блог СНП – Милош Радосављевић: Славите наше хероје, за јунацима се не плаче

24. марта 2018.

by / 0 Comments / 63 View / 24. марта 2018.

Наша земља има заиста богату историју, у коју нажалост улазе и бројна страдања српског народа и српске државе.

Иако би сви били срећнији да смо најсиромашнија држава на свету када су у питању догађаји из прошлости због којих данас обележавамо годишњице убијања, смрти и прогона наших грађана, датуме против нас започетих фашистичких и агресорских ратова, касније извојеваних одбрамбених и ослободилачких победа, наша досадашња судбина је таква да смо стекли статус страдалног народа.

24. март је симбол страдања наше генерације. 24. март је показатељ како нико и никад не сме да се опходи према другој држави, како нико и никад не сме да уништава други народ.

24. март нам говори колико је опасно када се крше међународно право и сопствена правила, зарад подржавања терориста и постизања својих нелегалних интереса.

24. март је симбол ужаса, зла и патње.

Не можемо наћи речи којима би описали бол коју нам је нанео НАТО савез за 78 дана убијања, рушења и уништавња.

Погазили су свој споразум о оснивању из 1949. године према којем су основани као одбрамбени савез настао да одбрани напад на неку своју чланицу, успостављен ради промовисања мира и стварања стабилности, да би први пут за 50 година постојања отпочели организовану агресију на неку државу, да би отпочели агресију на нас, иако нисмо напали ниједну државу чланицу НАТО, иако нисмо никог угрожавали, иако Савет безбедности није дао одобрење за напад.

Своје злочиначко деловање су правдали тиме да је неопходна хуманитарна интервенција на Косову и Метохији, па је дошло до парадокса да су нељудским акцијама и забрањеним оружјем показивали своју племенитост и милосрђе и тако изазвали хуманитарну катастрофу.

24. март је дуго режиран и није се десио одједанпут.
Исценирали су масакр у Рачку како би себи дали за право да гађају недужне цивиле у аутобусима, путничким возовима и избегличким колонама.

Пре отпочињања насилне окупације, у Рамбујеу је нашој држави било понуђено да се преда без борбе, тражили су од тадашњег председника Слободана Милошевића да потписом на понуђени документ какав се не нуди ниједној суверенеој држави, прекрши важећи Устав и уђе у историју као први народни представник који је издао оно највредније и најзначајније у српском народу, који је предао Косово и Метохију.

Тражили су да ова генерација погази завет својих предака и прекрши заклетву косовских јунака, тражили су да погнемо главу и мирно предамо све што имамо, српску част и тешко стечену слободу.

После одбијања уцене која је суштински била слична оној из 1914. године отпочета је агресија на нашу земљу која одражава вероватно најнесразмернији однос снага супротстављених страна у историји ратовања.

Против нас је кренуло 19 технички опремљенијих и надмоћнијих држава, чије је тада укупно становништво било бројније 67 пута од броја становника Савезне Републике Југославије, са површином већом од наше скоро 229 пута, док је однос бруто националног дохотка био 518 према 1.

Убијани су невини људи на пијацама и градским трговима, одузет је живот деци која су се безбрижно играла у својим двориштима и кућама, пацијенти нису дочекали своје оздрављење у срушеним болницама и клиникама, а истовремено су бомбардовани и вртићи, обданишта, школе и седишта телевизија.

Желели су да повежу народе рушећи мостове који нас спајају. Желели су да нам отворе очи остављајући нас без струје у мраку. Промовишући слободу кретања запалили су рафинерије нафте. Штитили су живот тако што су га одузимали.

Проузроковали су рат и хаос, безнађе и страх.
Али су наши хероји, наши јунаци, наши војници, наша неустрашива и никад побеђена војска, као и целокупно друштво јединствено устали како би одбранили нашу земљу, нашу цркву, нашу децу, нашу будућност, нашу отаџбину.

Бранили смо оно без чега Србин не може да живи. Бранили смо оно без чега Србин не може да дише.
Бранили смо Косово! Бранили смо Метохију! Бранили смо српску част и српску историју!
Бранили смо слободу!

Све што смо имали, све што смо изградили, све што нам је у аманет остало од наших славних предака, све до чега нам је стало, бранили смо те 1999. године!

Своје здравље, своју крв, своје животе несебично и без размишљања смо давали. Сваког дана и сваког сата, јер ниједну секунду мира током 78 дана промоције зла нисмо имали.

Црне бројке НАТО бомбардовања су заиста застрашујуће. У НАТО агресији су страдале хиљаде недужних цивила и деце. Извршено је 2.300 ваздушних удара од стране 1.150 борбених авиона приликом којих је испаљено 420.000 пројектила укупне масе од 25.000 тона. Лансирано је 1.300 крстарећих ракета и изручено 37.000 касетних бомби са 350.000 касетних бомби, а током бомбардовања је коришћен и осиромашени уранијум. Оштећено је 176 споменика културе, међу којима и 23 средњевековна манастира.
Уништена је трећина енергетског система земље, оштећено је 14 аеродрома, 69 вртића, 20 болница, 20 домова здравља и чак 190 школа. 38 мостова је разорено, док су 44 претрпела значајна оштећења, као последица бомбардовања онеспособљено је 470 километара путева и 595 километара пруга.

Уништавањем инфраструктуре нанета је огромна директна економска штета за коју је процењено да износи најмање 30 милијарди долара, док је изазвана индиректна штета знатно виша. И поред никад прежаљеног страдања наших грађана, и поред и даље неопорављене економије и необновљених објеката, наш народ је преживео, наша држава је опстала!

Прошла су та злослутна времена, али су бољке остале. Терористи су из ровова прешли у канцеларије захваљујући истим помагачима. Крвници, злотвори и џелати су сада на највишим политичким функцијама наше окупиране аутономне покрајине.

Можемо помислити да ни правда не постоји јер је међународно право у сваком сегменту управо на нашим леђима погажено.

Али ми никада нећемо одустати од наше борбе за српску част и српску историју. Борићемо се да сачувамо српску земљу и српске светиње, заштитићемо наш народ где год се он налазио.

Одбранићемо Србију и никада нећемо одустати од Косова и Метохије! Зато што се завет Цара Лазара и на нас односи, зато што Милош Обилић није узалуд страдао. Зато што су нам хероји са Кошара оставили пример како се бори за ову државу и како се брани Србија!

Срби, славите наше хероје, за јунацима се не плаче!

Милош Радосављевић,
Потпредседник СНП Крагујевац